Kolumbija je postala prva zemlja u Latinskoj Americi koja je zabranila žensku genitalnu mutilaciju. Aktivistkinja Carla Quiñonez opisuje kako je njena beba, sa šest meseci, tajno podvrgnuta FGM od strane prabake i pretrpela ozbiljne posledice. Između 2020. i juna 2026. registrovano je 240 slučajeva u Kolumbiji, ali lekari veruju da su stvarni brojevi veći. Lideri Emberá zajednice i zdravstveni stručnjaci pozivaju na kombinaciju zakona, javnih politika i edukacije kako bi se praksa zaustavila i pomoglo žrtvama.
Baka Tajno Izvršila FGM Na Mojoj Bebi — Kolumbija Prva U Latinskoj Americi Koja Je Zabranila Praksu
It is believed FGM is more prevalent in the Emberá community than official statistics suggest [AFP via Getty Images]
Upozorenje: Priča sadrži opise prakse ženske genitalne mutilacije (FGM).
U istorijskom iskoraku, Kolumbija je prošle nedelje postala prva zemlja u Latinskoj Americi koja je zvanično zabranila žensku genitalnu mutilaciju (FGM). Zakon je usvojen jednoglasno, ali iza njega stoji dugačak i često opasan proces borbe protiv tajne prakse unutar pojedinih zajednica.
Carla Quiñonez is an activist working to end female genital cutting within her Emberá community [BBC]
Iskustvo koje je pokrenulo kampanju
Carla Quiñonez (pseudonim) priseća se trenutka kada je njena ćerka imala samo šest meseci, a prabaka je tokom posete izvela FGM nad bebom bez znanja majke. Kada je bebu vratila, imala je temperaturu, bila je natečena, krvarila i stalno je plakala. Majka i babica pokušale su da ublaže bol lekovitim biljem jer je najbliži zdravstveni centar bio daleko.
Quiñonez objašnjava da je prabaka tvrdila kako je to normalno i da ne treba nikome da govori, dok je razlog za postupak često bio strah od muških podsmijeha zbog prisustva klitorisa.
Šta je FGM i koje su posledice
FGM podrazumeva delimično ili potpuno uklanjanje spoljašnjih ženskih genitalija ili nanošenje drugih povreda tim organima iz ne-medicinskih razloga. Posledice mogu biti akutne (teške hemoragije, infekcije) i dugoročne (problemi s menstruacijom, komplikacije pri porođaju, otežano seksualno funkcionisanje), a u nekim slučajevima je potrebna i rekonstruktivna hirurgija.
Juliana Domico, the legal representative of the Emberá Confederation, pushed for the bill's passage [José Carlos Cueto / BBC Mundo]
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, više od 230 miliona devojčica i žena živi sa posledicama FGM, najčešće u Africi, ali slučajevi se pojavljuju i u drugim regionima, uključujući delove Kolumbije.
Kontekst u Kolumbiji — Emberá zajednica
Quiñonez, danas aktivistkinja protiv FGM, dolazi iz Emberá zajednice u Kolumbiji, gde se praksa i dalje sprovodi. Zvanični podaci pokazuju 240 registrovanih slučajeva u Kolumbiji između 2020. i juna 2026. — većina žrtava su devojčice mlađe od šest godina — ali lekari veruju da su stvarni brojevi viši.
Quiñonez says while FGM is considered a 'woman's issue', male authority figures have created obstacles to change [BBC]
Pediijatrica Diana Ramos Mosquera sa San Jorge univerzitetske bolnice u Pereiri navodi da je pri pregledima zatekla ožiljke, opekotine i deformitete. Jedna devojčica imala je vaginalni otvor zapečaćen, što je zahtevalo rekonstruktivnu operaciju i moglo bi da onemogući menstrualni ciklus i seksualne odnose u odraslom dobu.
Razlozi, otpor i promena
Postoje različite teorije o poreklu prakse u Emberá zajednici: od uticaja afričkih običaja tokom ropstva, preko starih strahova vezanih za interseks rođenja, do patriarhalnih verovanja da se seksualni organ treba ukloniti kako bi se sprečila navodna promiskuitetnost. Međutim, lideri zajednice, kao i Juliana Domico, pravna predstavnica Emberá konfederacije, naglašavaju da kultura podrazumeva jezik, nošnju, zanate i pesme — ali ne i prakse koje ubijaju ili povređuju.
Activists hope the new law will also bring with it more education about the damage FGM causes [AFP via Getty Images]
Quiñonez i druge aktivistkinje suočavale su se s pretnjama, često od muških autoriteta. Tradicionalno, ritual je držan u tajnosti od muškaraca, a razgovori o njegovom ukidanju često prolaze preko muških lidera zbog jezičkih barijera (mnogi Emberá govore isključivo svoj jezik). To dodatno otežava ženama pristup zdravstvenoj zaštiti i zaštiti prava.
Mnoge žene iz zajednice počinju da preispituju praksu i razgovaraju o njenom ukidanju. Jedna starija žena je, kako kaže Quiñonez, priznala da nije delovala iz zlobe već iz želje da zaštiti unuke od muškog podsmeha — primer koji pokazuje koliko su kompleksni motivi i koliko je važan dijalog i obrazovanje.
Šta dalje — pravo, politika i edukacija
Zabrana je važan pravni korak, ali lideri Emberá i aktivisti pozivaju da zakon bude praćen javnim politikama, edukacijom, finansijskom podrškom i programima za oporavak žrtava. Stručnjaci upozoravaju da je kombinacija pravne zaštite i obrazovnih programa neophodna kako bi se praksa iskorijenila i spasile žrtve.
Ilustracije: Daniel Arce, BBC Mundo Visual Journalism.
Ako ste pogođeni temama iz ovog teksta, dostupna je podrška preko BBC Action Line.
Pomozite nam da budemo bolji.
