Pavijani i mesečina: Zašto su Stari Egipćani povezivali Tota s pavijanima — nauka objašnjava

Iako je egipatski bog Toth najčešće prikazivan s glavom ibisa, staroegipatska ikonografija ponekad ga prikazuje i s glavom pavijana. Novo istraživanje objašnjava zašto su drevni Egipćani mogli da vide mesečni sjaj u dlaci jedne posebne vrste pavijana.

Šta su verovali Egipćani?

Ibisi (Threskiornis aethiopicus) su u obliku zakrivljenog kljuna i kontrasta crne i bele boje perja lako asocirali na mesec i lunarne faze, pa su često smatrani zemaljskim oličenjem Tota. Pavijani, iako nisu bili autohtoni u dolini Nila, postali su svete životinje nakon što su stigli u Egipat — držani u hramovima, umnožavani i mumifikovani. Među njima je posebno istican hamadrijski pavijan (Papio hamadryas), čiji su mužjaci obdareni srebrnkastim plaštom i svetlim bradama, pa su ih Egipćani povezivali s mesečnim ritualima i ponašanjem.

Šta su uradili naučnici?

Nathaniel Dominy (Dartmouth College) i Catherine Hobaiter (University of St. Andrews) analizirali su 12 uzoraka dlake pavijana iz American Museum of Natural History. Uporedili su spektralni odboj dlake hamadrijskog pavijana i maslinastog pavijana (Papio anubis) sa spektralnim profilom mesečine — svetla koja je u vidljivom spektru gotovo reflektovano Sunce (pun Mesec je približno 400.000 puta slabiji od Sunca).

Glavni rezultati

Spektar dlake maslinastog pavijana deluje zelenkasto-smeđ za ljudsko oko zbog svog rasporeda emisije. Za razliku od njega, dlaka hamadrijskog pavijana pokazala je oko 65% veću reflektivanost i spektrom koji je u vidljivom delu skoro ravnomeran, sa vrhuncem na sličnoj talasnoj dužini kao mesečina. To ljudskom oku deluje kao sivkasto-srebrna boja — veoma blisko osećaju koji izaziva mesečina. Posebno su svetli ramenni plašt i „brade“ mužjaka, toliko reflektujući da premašuju sjaj nekih drugih izuzetno svetlih životinjskih dlaka.

Zaključak: Dlaka hamadrijskog pavijana ima spektralna svojstva i luminositet koji mogu objasniti zašto su Egipćani povezivali tu životinju s mesečnim aspektom boga Tota.

Zašto je to važno — i šta to ne dokazuje

Ovo objašnjenje povezuje estetske i vizuelne osobine životinje sa religijskom simbolikom i pomaže da se razume jedna od retkih nenativnih zoomorfnih predstava u egipatskoj religiji. Ipak, treba imati u vidu ograničenja studije: uzorci su muzejski, broj je malen (12 uzoraka) i merenja se odnose na spektralnu refleksiju dlake, a ne na direktno ponašanje životinja u divljini. Dakle, nalaz pruža ubedljivu fizičku hipotezu, ali ne dokazuje da su Egipćani eksplicitno znali za spektralne profile — verovatnije su reagovali na vizuelni utisak srebrnkaste dlake.

Bez obzira na to, studija baca novo svetlo na to kako su izgledi životinja mogli oblikovati religijske predstave i zašto je Toth, pored ibisa, dobijao i pavijansku pojavu u staroegipatskoj umetnosti.