Nova studija objavljena u Global Change Biology upozorava da zagrevanje okeana može smanjiti nivoe omega-3 masnih kiselina (EPA i DHA) u planktonu i ribama i do 50%. To bi smanjilo nutritivne benefite plodova mora, sa posledicama po zdravlje i javne politike. Autori pozivaju na smanjenje upotrebe fosilnih goriva, prilagođavanje upravljanja ribarstvom i bolje korišćenje ribljeg otpada.
Zagrevanje okeana može prepoloviti omega-3 u ribi — nova studija upozorava
Photo Credit: iStock
Plodovi mora dugo su hvaljeni kao važan izvor omega-3 masnih kiselina koje podupiru zdravlje mozga, očiju i srca. Nova studija objavljena u recenziranom časopisu Global Change Biology upozorava da rast temperature okeana može značajno smanjiti te korisne masne kiseline u planktonu i ribama — ponekad i do 50%.
Istraživači su, kako prenosi The Conversation, utvrdili da toplije vode menjaju sastav masnih kiselina u osnovi morskih hranidbenih lanaca, što se potom prenosi na vrste koje ljudi jedu. Najugroženije su polinezasićene masne kiseline EPA i DHA, ključne za razvoj i funkcionisanje mozga, vida i kardiovaskularnog sistema.
Zašto je to važno? EPA i DHA doprinose smanjenju upale, podržavaju metabolizam i reprodukciju, i povezane su sa smanjenim rizikom od prevremenih porođaja i nekih bolesti. Ako riba postane nutritivno siromašnija, potrošači će dobijati manje ovih benefita — čak i ako količina ulovljene ili proizvedene ribe ostane ista.
"Ove masne kiseline su osnovne za esencijalne biološke procese u morskim organizmima i kopnenim kičmenjacima, i ključne su za ljudsko zdravlje..." — autori studije
Efekti počinju kod planktona, koji pri višim temperaturama i promenjenim uslovima proizvode manje EPA i DHA, a zatim se prenose kroz hranidbene mreže. Uticaj će varirati po regionima i vrstama — neke vrste i akvakulturni sistemi mogu delimično ublažiti pad nutritivnih vrednosti, dok će divlje populacije najverovatnije biti najugroženije.
Istraživači takođe pozivaju na javne politike: uključujući smanjenje upotrebe fosilnih goriva radi usporavanja zagrevanja, prilagođavanje upravljanja ribarstvom i akvakulturom te javnozdravstvene smernice. Navode i da prerada ribe često baca i do 80% delova ribe — ti ostaci bi se mogli koristiti za proizvodnju omega-3 ulja ili kao hrana u akvakulturi, umesto da završe kao otpad.
Šta to znači za Srbiju? Iako je Srbija kopnena država, domaća potrošnja ribe i uvoz plodova mora čine ovu temu relevantnom. Promene u nutritivnoj vrednosti međunarodnih zaliha mogu uticati na cenu, dostupnost i zdravstvene benefite ribe na našim tanjirima.
Zaključno, studija ističe kako klimatske promene utiču ne samo na količinu dostupne hrane, već i na njenu nutritivnu vrednost — što ima posledice za zdravlje, politike upravljanja resursima i praksu prerade hrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
