Neeksplodirani Uboji U Siriji: Žrtva Svakih Šest Sati, Hiljade Povređenih I Poginulih

Malakeh Barbour miluje svog sina Haidara, čije je lice ožiljkasto posle eksplozije u kojoj je u njihovom domu u okolini Damaska poginuo njegov brat Ahmed. Humanitarne organizacije upozoravaju da neeksplodirani uboji svakodnevno odnose živote i ozbiljno ugrožavaju povratak i obnovu u Siriji.

Prošle zime Barbourina deca su izlazila da skupljaju plastiku i druge improvizovane materijale za paljenje radi grejanja. „Ne shvatajući, podigli su predmet koji je ostao posle rata“, rekla je Barbour, 40, agenciji AFP. Kada su ga ubacili u grejalicu, predmet je eksplodirao — Ahmed (17) je poginuo, a Haidar (10) i Ghaith (7) su povređeni.

„Njegova smrt nas je slomila“, rekla je Barbour držeći fotografiju Ahmeda. „Sad se plašim svaki put kad neko od dece izađe iz kuće... kao da mi srce peče.“

Podaci i obim problema: Od decembra 2024, nakon svrgavanja dugogodišnjeg predsednika Bashar al-Assada, međunarodne organizacije i UNMAS navode da su incidenti sa neeksplodiranim ubojitim sredstvima (NUS) usmrtili ili povredili najmanje 2.375 ljudi, među kojima više od 850 dece. Prošle godine je zabeleženo oko 1.600 žrtava povezanih sa minama i ostacima eksplozivnih sredstava, dok je ove godine registrovano gotovo 700 žrtava — trećina smrtnih ishoda i trećina žrtava su deca.

Radovi na razminiranju i izazovi

Organizacije poput HALO Trusta i UNMAS-a angažovane su na razminiranju širom Sirije, često u koordinaciji sa novoformiranim vlastima. Simon Jackson, rukovodilac sirijskog programa HALO Trusta, kaže da je „prosečan stepen nezgoda jedan čovek koji postane žrtva na svaka šest sati“. Više od 60% incidenata dogodilo se na poljoprivrednom zemljištu i ispašama, što dodatno ugrožava sigurnost hrane i oporavak lokalnih zajednica.

Na obodima Damaska, u oblasti Džobar, timovi HALO Trusta rade među ruševinama i gomilama krša. Hussein Kazhali, šef operacija za južnu Siriju, navodi da su za oko osam meseci očistili približno 200.000 m2 puteva — posao otežavaju velike količine ruševina, šrapnela i otpadnog metala, kao i nedostatak resursa, obučenog osoblja i specijalizovane opreme.

U mestu Kara (Qara) u okolini Damaska, sirijska vojna inženjerija probija put kroz zagađenu zemlju uz upotrebu vozila za uklanjanje mina, dok ekipama u zaštitnoj opremi sledi inspekcija i kontrolisano uništavanje municije. Izvor iz inženjerskih jedinica ministarstva odbrane kaže da prioritet daju naseljenim mestima, putevima i poljoprivredi, ali da postoji velika nepoznanica — nedostatak mapa i beskrajne nove lokacije kontaminirane zemljišne površine.

Ministarstvo odbrane je, po izvoru, zabeležilo 47 poginulih i preko 90 ranjenih vojnika od kada su nove vlasti preuzele kontrolu, ali precizna procena ukupno zagađene površine još ne postoji.

Koliko će trajati razminiranje?

Stručnjaci upozoravaju da je problem ogroman: čak i da se sadašnji tempo rada sektora udvostruči, potrebno bi bilo najmanje deset godina da se postignu značajniji rezultati. Realistične procene govore o periodu od 20 do 30 godina da bi se u potpunosti uklonila opasnost od mina i ostalih neeksplodiranih sredstava u Siriji.

Zaključak: Neeksplodirana ubojita sredstva predstavljaju neposrednu pretnju civilima i prepreku za povratak izbeglica, obnovu poljoprivrede i rekonstrukciju infrastrukture. Potrebna je hitna međunarodna podrška, oprema i obuka kako bi se ubrzao proces razminiranja i smanjio broj žrtava.