Tihi egzodus sa Kosmeta: Dramatičan pad broja prvaka u srpskim školama

Tačan zbirni podatak o broju prvaka који su 1. septembra krenuli u škole u српским срединама на Косову и Метохији za sada nije objavljen. Dostupni su samo podaci koje su pojedinačno saopštile obrazovne ustanove iz Severne Kosovske Mitrovice, Gračanice, Lapljeg Sela, Zubinog Potoka i Čaglavice.

Manje dece u školskim klupama

U poslednje vreme u školskim hodnicima i dvorištima srpskih škola na Kosmetu sve se ređe čuje dečja graja. Direktor OŠ „Kralj Milutin“ iz Gračanice, Dejan Filić, potvrđuje da pad broja učenika traje već nekoliko godina: „Taj trend se, nažalost, nastavlja. Prošle godine smo imali 67 prvaka, a ove 64.“

Podaci iz pojedinačnih škola

Prema objavljenim informacijama, broj upisanih prvaka po školama izgleda ovako:

• Zubin Potok (ukupno) — 86 prvaka
• OŠ „Jovan Cvijić“ (sa isturenim odeljenjima) — 69 prvaka
• OŠ „Petar Kočić“ u Brnjaku — 5 prvaka
• OŠ „Blagoje Radić“ u Zupču — 12 prvaka
• OŠ „Branko Radičević“ u Kosovskoj Mitrovici — 72 prvaka
• OŠ „Miladin Mitić“ (Laplje Selo, uključujući Preoce i Čaglavicu) — 24 prvaka (Preoci 6, Čaglavica 3)
• OŠ „Kralj Milutin“ u Gračanici — 64 prvaka (tri manje nego prošle godine)

„Kad sam ja kao učenik 2000. godine izašao iz četvrtog razreda, samo u mom odeljenju bilo je 27 učenika. A sada, u prvom razredu, samo troje dece…“ — izjavio je jedan roditelj iz Čaglavice, ukazujući na dugoročan pad broja stanovnika u nekada većinski srpskim sredinama.

Širi kontekst

Stanovnici i lokalni predstavnici povezuju pad broja dece sa političkim pritiscima, pravnim procesima i kontinuiranim iseljavanjem iz pokrajine. Potpredsednik Srpske liste Dragiša Milović izjavio je da je u poslednjih pet godina oko 18% Srba napustilo sever KiM.

Prema zbirnom podatku Kancelarije za Kosovo i Metohiju iz marta 2026, u obrazovnim ustanovama koje rade po programu Srbije na Kosovu i Metohiji pohađa oko 17.500 dece i mladih. Ipak, zabrinutost pojačava najava integracije školstva i zdravstva u prištinske institucije u okviru predloga koji se pominju iz zapadnih i regionalnih izvora — što stanovnici i predstavnici srpske zajednice doživljavaju kao dodatni rizik za održivost njihovog opstanka.

Šta dalje?

Nedostatak ažurnih, zbirnih i transparentnih podataka otežava praćenje demografskih trendova i planiranje lokalnih usluga. Lokalni rukovodioci, roditelji i obrazovne institucije pozivaju nadležne organe da objave kompletne podatke i preduzmu mere za zadržavanje stanovništva i podršku porodicama koje ostaju.