Riznica iz Villene opljačkana — Lopovi odneli većinu zlata, ostala je jedina narukvica od meteoritnog gvožđa

U ranim jutarnjim satima 27. avgusta, tačno u 5:16, oglasio se alarm u sportskom centru u španskoj Villeni. Nekoliko minuta kasnije upalio se i alarm u Muzeju Villena (MUVI), udaljenom oko 2 km; policija je stigla ubrzo, ali pljačkaši su već nestali — sa sobom su odneli najveći deo bezcenjene Riznice iz Villene.

Istražitelji, prema izveštajima španske agencije EFE, sumnjaju da je akciju izvelo troje maskiranih počinilaca koji su koristili nekoliko vozila i visok stepen koordinacije. Postoji sumnja da je alarm u sportskom centru poslužio kao omaška kako bi pažnja bila odvučena od muzeja.

Riznica iz Villene, otkrivena 1963. godine od strane arheologa Jose Maria Solera, sastoji se od 66 predmeta starih oko 3.000 godina — činije, boce, narukvice, ukrasi i ceremonijalni predmeti od zlata, srebra, gvožđa i jantara. Zbirka sadrži skoro 10 kilograma zlata.

Veoma važan detalj: dva gvozdena predmeta iz zbirke — narukvica prečnika 8,5 cm i šuplja polulopta prečnika do 4,5 cm — 2023. su dodeljena meteoritnom poreklu. Tim pod vođstvom Salvadora Rovira-Llorensa iz Nacionalnog arheološkog muzeja Španije utvrdio je jake dokaze da su oba predmeta napravljena od meteoritnog gvožđa, što ih svrstava među najranije takve nalaze na Iberijskom poluostrvu.

Od dva pomenuta gvozdena predmeta, ukradena je polulopta koja je spolja bila prevučena zlatnim folijama — verovatno razlog zbog kojeg su je lopovi ciljano uzeli. Ostala je jedino naizgled skromna, zarđala narukvica od meteoritnog gvožđa.

„Ovo potvrđuje da je jedini interes bila ekonomska vrednost zlata i da krađa nije imala veze sa istorijskom vrednošću kulturnog nasleđa,“ izjavio je Ignacio Montero (Instituto de Historia‑CSIC), jedan od naučnika koji su proučavali meteoritno gvožđe.

Naučnici upozoravaju da u slučaju da su lopovi motivisani isključivo zlatom, postoji realna opasnost da će predmete rastaviti ili rastopiti — čime bi bili nepovratno izgubljeni dragoceni podaci za buduća istraživanja. Meteoritno gvožđe, iako izuzetno važno za arheometriju, nema očiglednu tržišnu vrednost i lako može biti odbačeno ili zanemareno.

Raniji pokušaj da se dobiju osmijumski izotopni podaci iz gvožđa bio je neuspešan zbog korozije, ali tehnike su se od tada unapredile; istraživači su planirali detaljnija neinvazivna ispitivanja kako bi odredili tačnije poreklo meteoritnog materijala — moguće čak i poreklo iz istočnog Sredozemlja — i da li su oba predmeta napravljena od iste meteoritne mase. Bez povraćaja polulopte, takva pitanja ostaju nerešena.

Osim toga, istraživanje zlatnih i srebrnih komponenti riznice nije završeno: Mercedes Murillo-Barroso (Univerzitet u Granadi) i Gabriel García Atiénzar (Univerzitet u Alicanteu) čekali su odobrenje za precizniju karakterizaciju zlata, dok Montero priprema analizu porekla srebra.

Guardia Civil‑ova sudijska policija vodi istragu, analizira dokaze i snimke sigurnosnih kamera. Opština Villena formira posebnu komisiju koja će revidirati muzejni projekat i bezbednosne mere za zaštitu riznice. Zvaničnici navode da su sve hipoteze otvorene, uključujući i mogućnost da je alarm u sportskom centru bio povezano odvraćanje pažnje.

Posledice eventualnog uništenja ukradenih predmeta nadilaze današnje naučne ciljeve: nova analitička metoda koja tek treba da se pojavi mogla bi izvući podatke koje današnje tehnike ne mogu, pa bi gubitak bio nepovratan.