Na Madagaskaru Otkriveno Sedam Novih "Diamantnih" Žaba — Broj Vrsta Porastao Na 27

Međunarodni tim istraživača identifikovao je sedam dosad neopisanih vrsta tzv. "diamantnih" žaba iz roda Rhombophryne na Madagaskaru, što menja dosadašnje razumevanje biodiverziteta ostrva, navodi ScienceDaily.

Ovim otkrićem ukupan broj poznatih vrsta iz roda Rhombophryne porastao je na 27.

Višegodišnje istraživanje kombinovalo je analize glasova, poređenja morfologije, DNK-sekvenciranje, pregled muzejske građe i detaljna terenska zapažanja. Taj sveobuhvatni pristup omogućio je razdvajanje blisko srodnih linija koje su dugo bile neprepoznate zbog sličnog izgleda i skrivene životne navike ovih žaba.

Dr. Mark D. Scherz, kustos herpetologije u Prirodnjačkom muzeju Danske i vodeći autor studije, naglasio je: "Diamantne žabe su skrivale svoju raznolikost pod našim nogama."

Jedan od izazova u identifikaciji leži u tome što mnoge vrste provode veći deo života u opalom lišću, mahovini ili u rastresitom šumskom tlu, pa su često neprimetne. Na prvi pogled različite linije mogu delovati gotovo identično, iako se kod nekih otkrivaju karakteristični detalji — iznenadni narandžasti refleksi ili kontrastne crno-bele šare koje služe kao odbrambeni signali.

Uloga museomike i rešavanje taksonomskih zagonetki

Jedan od ključnih proboja u istraživanju bila je primena museomike — sekvenciranja DNK iz starih muzejski sačuvanih primeraka. Upoređivanjem tipnih uzoraka iz zbirki sa novim uzorcima na terenu, tim je uspeo da poveže istorijska imena sa odgovarajućim genetskim linijama i razjasni decenije taksonomske konfuzije.

Dr. Alice Petzold (Univerzitet Potsdam), koja je vodila museomiku, istakla je: "Muzejske zbirke nisu samo arhive prošlosti — one su ključni naučni resurs za razumevanje biodiverziteta danas."

Dr. Scherz je objasnio da je projekat trajao dvanaest godina jer novija genetska saznanja ponekad nisu jednostavno odgovarala starijim imenima vezanim za muzejske tipne primjerke: "Neke vrste je bilo relativno lako opisati, druge su zahtevale mnogo rada da bi se razmrsile stare nejasnoće."

Uticaj na zaštitu prirode

Rezultati istraživanja već su imali praktičnu vrednost: tokom radionice za planiranje zaštićenih područja u martu 2026. u okviru programa Madagascar's Biodiversity 30x30, nekoliko novo opisanih vrsta — među kojima i Rhombophryne quentini — korišćeno je kao argument za jačanje i proširenje zaštićenih zona.

Naučnici upozoravaju da i dalje postoji mnogo praznina u znanju: oskudni su podaci o razmnožavanju, veličini populacija, ekološkim zahtevima i prostornom rasporedu mnogih vrsta — informacije koje su ključne za uspeh mera zaštite i upravljanja staništima.

Dr. Andolalao Rakotoarison (Institut d'Enseignement Supérieur de Soavinandriana Itasy) naglašava: potrebno je hitno proširiti terenska istraživanja kako bi se procenio stepen ugroženosti i prilagodile mere zaštite.

Širi kontekst i poruka

Ovakva otkrića podsećaju da i dobro istražene grupe organizama mogu da kriju značajnu neotkrivenu raznolikost, naročito na mestima sa visokim stepenom endemizma kao što je Madagaskar. Istovremeno, krčenje šuma i fragmentacija staništa povećavaju rizik da vrste budu izgubljene pre nego što budu i formalno opisane.

• U Anda Perua naučnici su nedavno ponovo otkrili vrstu koja nije dokumentovana 116 godina.
• Intenziviranje suša i gubitak vode predstavlja novu pretnju za drvene (šumske) žabe u raznim delovima sveta.
• U argentinskoj Patagoniji konzervacionisti su uspeli da zaštite poslednje utočište jedne potočne žabe.

Svako novo otkriće ili povratak vrste pojačava hitnost očuvanja ekosistema neophodnih za opstanak ovih osetljivih vodozemaca.

Izvor: ScienceDaily. Tekst prilagođen i sažet za čitaoce na srpskom jeziku.