Sabrina Gonzalez Pasterski (1993, Čikago) izgradila je sopstveni avion u tinejdžerskim godinama i sa 16 letela solo u letelici koju je sama modifikovala. Stažirala je u Blue Originu, diplomirala na MIT‑u i doktorirala na Harvardu, gde je objavila osam radova. Njeni radovi doprineli su razumevanju "spin memory" efekta gravitacionih talasa, a danas radi na pokušaju da ujedini kvantnu mehaniku i opštu relativnost korišćenjem koncepta "celestial holography".
Bivša čudo-dete Sabrina Gonzalez Pasterski (33) pokušava da reši probleme koje nisu spojili ni Hawking ni Einstein
People are calling this young physicist the "Next Einstein," but she's busy solving the universe's biggest problems.
Sabrina Gonzalez Pasterski, kubansko‑američka fizičarka rođena 1993. u Čikagu, izgradila je karijeru koja spaja ranu strast prema letenju i ozbiljan naučni rad na vrhu teorijske fizike.
Rani uspeh i letenje
Već kao devojčica fascinirana je avionima i svemirom: uzimala je časove letenja i sa 12 godina počela da sklapa sopstveni avion koristeći kit Zenith CH 601 XL, koji je kasnije značajno modifikovala. Sa 13 godina je prvi put letela solo u drugom malom avionu, a sa 16 je poletela solo u sopstvenoj modifikovanoj Zenith letelici, čime je postala jedna od najmlađih osoba koja je samostalno pilotirala avion koji je sama napravila.
Obrazovanje i rani profesionalni koraci
Tradicionalni put u nauku vodio je preko prestižnih institucija: stažirala je u Blue Originu 2009. godine, a zatim završila studije na MIT‑u sa izuzetnim prosekom (navodno 5.0) za samo tri godine. Doktorski studij nastavila je na Harvardu, gde je tokom rada objavila osam radova u recenziranim časopisima.
Naučni doprinosi: spin memory i gravitonika
Pasterski je zajedno sa saradnicima doprinela razumevanju spin memory efekta, pojave koja proširuje znanje o tome kako gravitacioni talasi ostavljaju trajne promene u prostoru‑vremenu. Dok je „displacement memory“ poznatiji i govori o promeni međusobnih udaljenosti objekata nakon prolaska talasa, spin memory opisuje kako rotacija i ugaoni momenat talasa mogu uticati na fazu ili kašnjenje svetla i čestica koje orbitalno okružuju sistem.
Quanta Magazine: „Prostor‑vreme postaje iskrivljeno i uvijeno od gravitacionih talasa koji nose ugaoni moment.“
Prepoznavanje i citiranje njenog rada od strane istaknutih naučnika (u izveštaju se navodi i Stephen Hawking) dodatno je podiglo vidljivost njenih rezultata.
Sadašnji rad: pokušaj ujedinjenja kvantne mehanike i opšte relativnosti
Danas, u svojim ranim tridesetim, Pasterski radi na problemu koji decenijama muči fizičare: kako pomiriti kvantnu mehaniku i opštu teoriju relativnosti. Jedan od pristupa koji istražuje naziva se celestial holography (nebeska holografija) — ideja da se informacija o univerzumu može enkodirati na dvodimenzionalnu granu nebeske „ivice“, što može pojednostaviti neke probleme i pomoći u izgradnji konzistentne teorije kvantne gravitacije.
Javni imidž i ciljevi
Pasterski privlači mnogo medijske pažnje, ali ona to vidi kao sredstvo, a ne cilj. Kako je izjavila za Be Giant:
„Tretiram reflektore kao resurs, a ne kao trofej. Konkretno, to znači da dobijam više pažnje i finansiranja za [svoj rad]. Takođe se nadam da mogu pokazati većem broju mladih ljudi, posebno onima koji se ne vide u fizici, da su vrata otvorena.“
O tituli „narednog Einsteina“ Pasterski kaže: „Niko neće biti Einstein. On je bio ko je bio. Nisam kul. Još ne.“ (Time)
Zaključak
Sabrina Gonzalez Pasterski je primer kombinacije rane praktične radoznalosti i ozbiljnog teorijskog rada. Njeni doprinosi u oblasti gravitacionih talasa i aktuelna istraživanja u domenu nebeske holografije čine je jednim od zanimljivijih mladih ljudi u savremenoj teorijskoj fizici.
Pomozite nam da budemo bolji.
