Ekstremne vrućine u Japanu prisiljavaju poljoprivrednike da preurede radno vreme i uvećaju tehnološke mere zaštite. U 2024. je zabeleženo 59 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom među poljoprivrednicima, a ekonomski gubici zbog izgubljenog radnog vremena procenjuju se na oko 46 milijardi USD (≈1% BDP-a). Vlada uvodi obavezne sisteme za prijavljivanje toplotnih udara, dok se na terenu primenjuju noćne berbe, automatizacija i druge hitne mere.
Poljoprivrednici u Japanu Prelaze Na Noćni Rad Zbog Smrtonosnih Vrućina
Photo Credit: iStock
Ekstremne letnje vrućine prisiljavaju japanske proizvođače da preurede radni dan: beru noću, pale štalska svetla usred noći i ubrzano uvode automatizaciju kako bi sačuvali ljude, biljke i životinje.
U nekim delovima Japana, vrtoglavo visoke temperature tokom leta menjaju ritam rada na farmama. Reuters izveštava da proizvođači beru cveće noću, uključuju svetla u štalama u 2:30 ujutro i nastoje da završe poslove na otvorenom pre nego što toplota postane opasna za radnike i stoku.
Primer iz prakse: nakon što je jedan honorarni radnik doživeo toplotni udar dok je brao suncokrete, cvećar Motoaki Iijima iz Nikko Engei (severno od Tokija) prebacio je berbu gerbera na noćne sate. Kada spoljna temperatura pređe 95°F (≈35°C), njegove plastenike mogu da dostignu preko 104°F (≈40°C), pa je rad pod halogenim svetlima noću bezbedniji za zaposlene.
Opterećenje zbog toplote je široko rasprostranjeno i pogoršava se: skoro 60% poljoprivrednika između 20 i 50 godina izjavilo je u anketi Japan Weather Association da su iskusili ili znaju nekoga ko je iskusio toplotni udar. Gotovo sedam od deset poljoprivrednika u Japanu ima 65 ili više godina, što dodatno povećava ranjivost sektora.
Smrti i gubici: 2024. je zabeleženo 59 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom među poljoprivrednim radnicima — više nego dvostruko u odnosu na 2021. Ekonomija je pretrpela velike posledice: radno vreme izgubljeno zbog vrućine u 2024. procenjeno je na oko 46 milijardi dolara (otprilike 1% BDP-a), dok je u poljoprivredi izloženost toploti koštala ekvivalent 926 miliona izgubljenih radnih sati (Lancet Countdown).
Trodnevni talas intenzivnih vrućina ubio je više od 500 nesilica na imanju peradara Tetsuye Usube (48). Usuba pali svetla u dve štale u 2:30 ujutro kako bi njegovih 4.400 kaveza sa nesilicama moglo da jede pre nego što temperatura smanji apetit. Uprkos dodatnim ventilatorima, prskanju krovova i dodavanju limunske kiseline u vodu, sledeći talas iznad 95°F (≈35°C) odneo je još 130 ptica.
„Leto je postalo nova pretnja proizvođačima poput nas, nešto što je zastrašujuće kao izbijanje ptičijeg gripa,“ rekao je Usuba.
Državne i tehnološke mere: od 2025. poslodavci su obavezni da uvedu sisteme prijavljivanja toplotnih udara i planove hitnih intervencija. Vlada takođe podstiče veću automatizaciju u poljoprivredi — od dronova do robotske opreme — kao dugoročno rešenje za smanjenje izloženosti radnika.
Na terenu su već uvedene hitne mere: hladovine i klimatizovani prostori za pakovanje, automatsko paljenje svetala u štalama, pojačana ventilacija, sistematsko praćenje temperature i stanja biljaka i životinja, te primena agrivoltaike (kombinacija poljoprivrede i solarnih panela) gde je moguće.
Za Iijimu je promena pitanja radnog vremena pre svega pitanje bezbednosti i očuvanja života: „Sati oko sumraka su zaista dragoceni. Tada možemo biti napolju. Postepeno smo postali noćne životinje. Radi se o zaštiti tela, a na kraju i života.“
Promene na japanskim farmama su primer kako klimatske promene direktno utiču na prehrambenu proizvodnju i radne prakse širom sveta; rešenja uključuju brze prilagodbe na nivou pojedinačnih gazdinstava i sistemska ulaganja u tehnologiju i politike.
Izvori: Reuters, Japan Weather Association, Lancet Countdown.
Pomozite nam da budemo bolji.
