Autor, koji je kao dete odrastao pod zvukom sirena tokom rata Iran–Irak, opisuje kako rat pretvara nebo u izvor straha koji deca nose decenijama. Navodi nedavni navodni udar 3. septembra 2026. na svadbu u Kuhestaku (više od 60 ranjenih, petoro poginulih, od kojih dvoje dece) kao primer posledica koje prelaze statistiku. Poseta svemirskom centru i kasniji let u raketi promenili su mu pogled — nebo može značiti nadu, ne samo opasnost — i zato donosiocima odluka poručuje da računaju dugoročne psihološke posledice po decu.
Odrastao pod bombama u Iranu — šta deca zaista pamte
Funeral and burial ceremonies for the victims of an alleged U.S. strike on a wedding party on September 3, 2026, in the village of Kuhestak, Sirik County, in the Hormozgan Province of Iran.
Prema iranskim zvaničnicima, 3. septembra 2026. navodni američki udar pogodio je kuću u selu Kuhestak, gde je trajala svadbena proslava. Više od 60 ljudi je ranjeno, a petoro je ubijeno — među njima i dvoje dece. Negde u Iranu, danas, druga deca čuju zvuk rata iznad svojih glava, beže s roditeljima i traže mesto koje im deluje najsigurnije. Godinama kasnije, mnogi će se i dalje sećati tačno kako je to zvučalo.
Znam to jer sam bio jedno od tih dece.
Moja najranija sećanja su vezana za šator s motivom Pinokija i za zvuk sirene. Bilo je 1984. — Iran je već tri godine bio u ratu s Irakom, i moj život do tada bio je snažan set navika vezanih za uzbunu i spuštanje u podrum. Još tad nisam znao da ljudi mogu da lete u svemir; znao sam samo da nešto dolazi iz neba i da su odrasli prestrašeni.
Kasnije te iste godine, roditelji su napustili svoje profesije, ostavili sve što su izgradili i preselili nas u Ameriku.
Kada govorim o ovom iskustvu, ne tvrdim da su odluke o Iranu jednostavne — ja sam lekar, ne diplomata. Ali kao neko ko je ratnu realnost doživeo kao dete, znam jednu stvar iz prve ruke: posledice rata po decu ne mogu se svesti samo na brojke poginulih. Efekat bombe mjeri se i kroz ono što preživela deca nose sa sobom decenijama.
Nebo kao pretnja
Rat menja dečiju percepciju sveta: nebo postaje neprijatelj. Za malo dete u tom trenutku nema geopolitike, nema strateških ciljeva — postoji samo saznanje da opasnost dolazi odozgo i da odrasli to ne mogu zaustaviti.
Kada sam imao šest godina, roditelji su me odvezli sa I-65 od Nešvila do Hantsvilla, Alabama, u U.S. Space & Rocket Center. Video sam raketu Saturn V i prvi put shvatio da ono što šaljemo u nebo može da znači istraživanje i nadu, a ne samo strah. To popodne mi je promenilo život: postao sam lekar, a četrdeset godina kasnije — 29. avgusta 2024. — vezao sam se u raketu u zapadnom Teksasu i preleteo preko Kármánove linije.
Iz svemira nisam mogao da vidim granice: nijednu liniju zbog koje generacije ginju i nijedan okean koji porodice prelaze tražeći sigurnost. Sve se činilo kao jedno nepodeljeno tle ispod tanke plave kore. To zapažanje možda zvuči sentimentalno, ali ono me je ubedilo da oni koji donose odluke o ratu treba jasno da vide ljude koji će trpeti posledice.
Poziv donositeljima odluka
Deca u Iranu danas nisu ista stvar kao Irańska vlada — nisu birala svoje lidere niti sukobe. Ono što će pamtiti nije naša diskusija o politici, već zvuk koji je došao sa neba, ruke koje su ih nosile na sigurno i lica odraslih koji nisu mogli da zaustave dešavanja. Zato zaštita nevinih života, posebno dece, ne sme da bude sporedna misao u vojnim proračunima.
Deca preživljavaju rat na načine koje statistika žrtava ne obuhvata. Više od 40 godina posle, i dalje pamtim sirenu, podrum i strah na licima odraslih. Vremenom sam naučio da gledam nebo drugačije: raketa koja je nekada bila simbol terora postala je sredstvo koje me je odvelo iznad Zemlje. Deca u Iranu danas zaslužuju mogućnost da jednog dana nebo dožive kao izvor nade, a ne kao stalnu pretnju.
Godinama kasnije, mnogi od njih će još uvek pamtiti šta smo mi izabrali.
Eiman Jahangir, MD, MPH, profesor interne medicine i radiologije u Nešvilu, Tennessee, autor knjige A Heart for Space: An Astronaut's Guide to Achieving the Impossible. Dana 29. avgusta 2024. postao je prvi iransko-američki muškarac koji je putovao u svemir letom Blue Origin New Shepard (NS-26).
Mišljenja iznesena u ovom tekstu su stavovi autora.
Pomozite nam da budemo bolji.
