ICRAR je sastavio detaljan mozaik Mlečnog puta u opsegu 72–231 MHz, kombinovanjem hiljada posmatranja tokom 18 meseci. Mapa pokriva ~95% neba Mlečnog puta vidljivog sa južne hemisfere i ističe ostatke supernova (narandžasto) i zvezdane jaslice (plavo). Tim je primenio image domain gridding da koriguje jonosferske pomake između pregleda GLEAM i GLEAM‑X. Budući SKA‑Low očekuje se da će dodatno unaprediti ovo polje.
Ovako izgleda ceo Mlečni put u radio-talasanima — zapanjujuća mapa pokriva 95% neba južne hemisfere
Zapanjujuća radio-mapa Mlečnog puta
Astronomi iz Međunarodnog centra za radioastronomska istraživanja (ICRAR) objavili su impresivan mozaik Mlečnog puta snimljen u niskofrekventnom radio-svetlu. Slika otkriva skrivene strukture koje su nevidljive golim okom i većini optičkih teleskopa — od gotovo savršenih kružnih ostataka supernova do misterioznih neobičnih radio-krugova (ORC).
„Ova živa mapa pruža neuporediv pogled na našu galaksiju na niskim radio-frekvencijama“, rekla je Silvia Mantovanini, istraživačica ICRAR-a na Curtin University i vodeća autorka pratećeg rada objavljenog u Publications of the Astronomical Society of Australia.
Mozaik je sastavljen spajanjem hiljada posmatranja prikupljenih tokom 18 meseci. Za izvore su korišćeni podaci iz dva pregleda izvedena instrumentom Murchison Widefield Array (MWA) u Zapadnoj Australiji — prvobitni GLEAM (završetak 2015) i dublji GLEAM-X koji je snimljen nekoliko godina kasnije. Kombinovanjem ovih snimaka dobijen je konačni prikaz u frekvencijskom opsegu od 72–231 MHz.
Da bi uklonili pomeranja između snimaka, tim je primenio tehniku image domain gridding, posebno korigovavši uticaje jonosfere — neujednačenosti u gornjim slojevima Zemljine atmosfere koje mogu pomerati pozicije izvora na radio-snimcima. Kako su objasnile Mantovanini i njena koleginica Natasha Hurley-Walker, bez te korekcije izvor bi imao različite položaje u različitim posmatranjima.
Finalna mapa pokriva oko 95% Mlečnog puta vidljivog sa južne hemisfere i ističe se jasnim spektralnim mapiranjem boja: emisije iz ostataka supernova prikazane su narandžasto, dok oblasti aktivnog formiranja zvezda — tzv. zvezdane jaslice — sijaju plavo. Takvo bojenje pomaže astronomima da razlikuju procese koji proizvode radio-emisiju, čak i kada strukture geometrijski deluju slično.
Ovo izdanje je jedan od najopsežnijih prikaza tzv. „sveta niske površinske svetlosti“ — reda objekata koji su do skora bili teško uočljivi radio-instrumentima. Među zanimljivim objektima su gotovo savršeni kružni ostaci supernova i misteriozni ORC-ovi, čije poreklo još nije jasno.
„Samo najveći radio-teleskop na svetu — SKA Observatory-jev SKA‑Low, čije se postavljanje očekuje tokom naredne decenije na teritoriji Wajarri Yamaji u Zapadnoj Australiji — imaće kapacitet da premaši ovu mapu po osetljivosti i rezoluciji“, rekla je Hurley-Walker.
Očekuje se da će SKA‑Low i drugi budući radio-instrumenti otkriti dodatne, do sada nepoznate slojeve kosmosa, produbiti razumevanje ostataka supernova, formiranja zvezda i misterioznih struktura poput ORC‑ova.
Za zainteresovane
Mapa i prateći rad predstavljaju važan resurs za astronome koji proučavaju galaktičku strukturu, životni ciklus zvezda i niskofrekventnu radio-astronomiju. Rezultati su relevantni i za opštu javnost jer otkrivaju koliko bogat i dinamičan može biti naš kosmički sused kada ga posmatramo na novim talasnim dužinama.
Pomozite nam da budemo bolji.
