Analiza snimaka James Webb teleskopa otkriva da Leptirova maglina (NGC 6302), udaljena oko 3.400 svetlosnih godina, sadrži kristalizovane silikate (uključujući kvarc), mikrometarsku prašinu i organske molekule. Centralna zvezda visoke temperature (≈39.490 °F / 21.900 °C) i gust torus prašine mogu objaasniti karakterističan „leptirov” oblik magline. Prisutnost gvožđa, nikla i PAH molekula podržava ideju da se planeti poput Zemlje formiraju od recikliranog zvezdanog materijala. Nalazi pokazuju kako materija raste i se raspodeljuje, postajući sirovina za buduće planete.
Kosmički „leptir” otkriva tajne nastanka planeta — JWST našao kvarc, metale i organske molekule u NGC 6302
Kosmički leptir (NGC 6302): kako Webb pomaže da razumemo nastanak Zemlje
Nova analiza snimaka sa Svemirskog teleskopa James Webb otkriva ključne sastojke iz kojih nastaju stene‑laste planete poput naše. Istraživači su posmatrali Leptirovu maglinu (NGC 6302), udaljenu oko 3.400 svetlosnih godina u sazvežđu Škorpija, a rezultati su objavljeni u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Šta Webb vidi u maglini?
Webbov instrument MIRI (Mid‑Infrared Instrument) omogućio je da se kroz sjaj spoljnjih regiona uoči gust torus praškastog gasa koji okružuje izuzetno vruću centralnu zvezdu. Ta zvezda ima temperaturu od oko 39.490 °F (≈21.900 °C), što je razlog intenzivnog sjaja magline.
Sastav i značenje nalaza
Spektroskopska analiza otkriva prisustvo kristalizovanih silikata (uključujući kvarc), nepravilnih zrnatih čestica veličine ~1 μm, te organskih molekula kao što su policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). Pored toga, detektovani su i teški elementi poput gvožđa i nikla, koji su ključni za formiranje jezgra stenastih planeta.
Implikacije za nastanak planeta
Prisutnost kvarca, organskih molekula i metala potvrđuje ideju da se planeti grade od recikliranog zvezdanog materijala — ostataka umrlih zvezda koji se u međuzvezdanom prostoru uobličavaju u prašinu i zrna. Veličina mikrometarskih zrna ukazuje da su zrna rasla tokom dugog perioda, što olakšava njihovu koagulaciju u veće čestice i planete.
Oblik magline i torus
Gusti torus verovatno blokira ravnomeran izlaz gasova (vodonik, helijum), pa oni bivate usmereni u dva suprotna pravca i stvaraju karakterističan "leptirov" oblik sa dve krila i centralnim telom. Webb je takođe pokazao slojevitu strukturu jonizacije: ioni koji zahtevaju više energije nalaze se bliže centru, dok su slabije jonizovani slojevi dalje od zvezde.
Zaključak: Leptirova maglina deluje kao astralna vremenska kapsula — pokazuje kako se metali i organski materijali recikliraju između zvezdanih generacija i kako ti sastojci mogu poslužiti za formiranje novih planeta poput Zemlje.
Napomena: podaci dolaze iz spektroskopskih posmatranja JWST‑a i tumačenja tima objavljenog u MNRAS. Nalazi osvetljavaju procese stvaranja prašine i zrna koji su ključni za planetogenezu.
Pomozite nam da budemo bolji.
