Barak: „Liban je propala država“ dok se Sirija približava Vašingtonu i koaliciji protiv IS

BEJRUT — Američki izaslanik za Siriju kritikuje Liban, pozdravlja približavanje Sirije SAD

Američki specijalni izaslanik za Siriju, Tomas Barak, u subotu je izjavio da je Liban „propala država“, ističući frustraciju Vašingtona zbog, kako je rekao, "paralisane vlade" u Bejrutu. Njegove primedbe iznesene su tokom panela o "američkoj politici na Levantu" na samitu Manama Dialogue u Bahreinu.

Barak je pohvalio promene u Siriji nakon pada režima Bašara Asada u decembru i potvrdio da se očekuje dolazak sirijskog predsednika Ahmada al-Šaraija u Vašington 10. novembra — što bi bila prva poseta sirijskog šefa države SAD od sticanja nezavisnosti te zemlje 1946. godine.

On je rekao da se očekuje i da će Sirija pristupiti koaliciji predvođenoj SAD protiv Islamske države (IS), ocenivši to kao „velik i izuzetan korak“. Ta koalicija navodno okuplja oko 80 zemalja koje rade na sprečavanju ponovnog jačanja IS.

Oštre kritike na račun Libana

Govoreći o Libanu, Barak je istakao da je ta država jedina u regionu koja se „ne uklapa“ u nove bliskoistočne prilike. "Država je Hezbolah", rekao je, naglašavajući da iranski podržana organizacija pruža usluge svojim pristalicama i borcima na način na koji libanska država to ne može — u zemlji gde su osnovne usluge poput električne energije i vode hronično nepoverljive.

"Zaista je na Libancima da odluče. Amerika neće dublje ulaziti u situaciju u kojoj strane terorističke organizacije i propala država diktiraju tempo tražeći više sredstava, novca i pomoći," rekao je Barak.

Barak je dodao da SAD neće direktno intervenisati u regionalne sporove, ali će podržati svog saveznika "ako Izrael postane agresivniji prema Libanu".

Konflikt i primirje

Izrael je nedavno pojačao udare na južni Liban; obe strane optužuju jedna drugu za kršenje primirja koje je nominalno okončalo poslednji rat između Izraela i Hezbolaha prošlog novembra. Sukobi su se intenzivirali posle napada koji je 7. oktobra 2023. pokrenuo rat u Gazi.

Hezbolah je ispaljivao rakete na sever Izraela u znak podrške Palestincima, što je dovelo do izraelskih vazdušnih i artiljerijskih udara. Tokom naredne godine tenzije su eskalirale i u septembru 2024. pretvorile se u punopravni sukob.

Od primirja, Izrael je tvrdio da izvodi gotovo dnevne napade na ciljeve u južnom Libanu — borce Hezbolaha, skladišta oružja i komandne centre — dok libanski zvaničnici optužuju Izrael za napade na civilne ciljeve i razaranje infrastrukture.

Diplomatski napori: Sirija, Izrael i SAD

Barak je rekao da Izrael nastavlja napade jer u južnom Libanu i dalje postoji "hiljade raketa i projektila" koji predstavljaju pretnju. Ipak je naglasio da "nije razumno tražiti od Libana da silom razoruža jednu od svojih političkih partija" jer bi to lako moglo dovesti do građanskog rata.

Prema njegovim rečima, put ka smirivanju tenzija zahteva diplomatske razgovore — posebno između Jerusalima ili Tel Avivom i Sirijom. Barak je izjavio da Sirija pokazuje spremnost na dijalog i da se očekuje novi, peti krug deeskalacionih razgovora između Sirije i Izraela, u okviru američkog diplomatskog poduhvata koji ima za cilj obnavljanje primirja iz 1974. i uspostavljanje demilitarizovane zone uz ulogu UN mirovne misije.

Tenzije između suseda pojačane su nakon svrgavanja Asadovog režima i promene vlasti u Damasku — događaja koji je doveo do pomeranja regionalnih odnosa i pojačane neizvesnosti na terenu.

Napomena: Izjave i očekivanja koja je izneo Barak predstavljaju američku perspektivu i treba ih posmatrati u kontekstu diplomatskih napora, regionalnih interesa i stalnih tenzija u regionu.