Point Nemo: gde će Međunarodna svemirska stanica završiti — kontrolisano spuštanje planirano za kraj 2030.

ISS slavi 25 godina, ali se bliži kraj

U nedelju, 2. novembra, obeleženo je 25 godina neprekinutog ljudskog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Stanica je jedno od najvećih i najskupljih tehnoloških dostignuća čovečanstva, ali je već u završnoj fazi službe — NASA i međunarodni partneri planiraju kontrolisano uklanjanje iz orbite krajem 2030. godine.

Gde će pasti ostaci?

Plan je da se ISS usmeri ka udaljenom delu Tihog okeana poznatom kao Point Nemo — neformalno "groblje svemirskih letelica". Point Nemo je centriran na koordinatama 48°52.6′S 123°23.6′W, i nalazi se otprilike 2.688 km (1.670 milja) od najbližeg kopna: ostrva Ducie (Pitkernski arhipelag) na severu, Motu Nui (jedno od Uskršnjih ostrva) na severoistoku i Maher Island pored Antarktika na jugu, navodi NOAA.

Kako će izgledati kontrolisani povratak?

Za deorbitaciju će se koristiti modifikovana, ojačana varijanta SpaceX-ovog Dragon teretnog kapsula koja će pomoći da se stanica usmeri u kontrolisanu putanju ulaska u atmosferu i na kraju sruši u nenastanjeni deo okeana. Cilj je minimizirati rizik po ljude i imovinu na Zemlji — zato su planeri izabrali što udaljeniju tačku.

Prema NASA-inim procenama, raspad stanice tokom ponovnog ulaska odvijaće se u nekoliko faza: prvo će se odvojiti solarni paneli i radijatori, zatim će doći do odvajanja celih modula i trus-sistema, a na kraju — fragmentacija pojedinačnih modula i gubitak konstrukcione celovitosti.

Većina spoljne opreme očekuje se da izgori ili ispari pri intenzivnom zagrevanju tokom re‑entry procesa, ali gori i termički otporniji delovi, poput nekih segmenata trusa, mogu preživeti i završiti padom u okean.

Šta smo naučili iz Mir-a i Skylab-a?

Ove procene zasnivaju se na istorijskim primerima: Sovjetsko-ruski Mir je kontrolisano usmeren ka Point Nemo u martu 2001, dok je pokušaj da se NASA-in Skylab odbaci nad Indijskim okeanom 1979. rezultirao time da su izgoreni delovi pali na zapadnu Australiju — grad Esperance je tada NASA-i naplatio simboličnu kaznu od 400 dolara zbog "bacanja smeća".

Mir je bio dug oko 107 stopa (33 metra) i težak oko 130 tona; ISS je znatno veći — njegova ukupna masa je približno 460 tona, a dužinom je uporediv sa fudbalskim igralištem, što ga čini najvećim objektom koji će biti planski uklonjen iz orbite.

Zašto je ovo važno?

Kontrolisano uklanjanje ISS‑a nije samo jedno veliko inženjersko izvođenje — to je i važan primer kako se upravlja opasnošću kosmičkog otpada i kako se planira bezbedno završavanje velikih orbitalnih objekata u eri kada je Zemljina orbita sve gušća. Planeri koriste istorijske lekcije i moderne modele re‑entry ponašanja kako bi smanjili rizik i osigurali bezbedan ishod.

Napomena: Sve gore navedene informacije zasnovane su na zvaničnim saopštenjima NASA, NOAA i javno dostupnim izveštajima o planovima za tranziciju ISS-a.