Iran posmatra Irak: izbori 11. novembra mogu promeniti regionalni odnos snaga

Irak će 11. novembra održati parlamentarne izbore koje pažljivo prate i Teheran i Vašington. U jeku gubitaka iranskih saveznika tokom rata u Gazi i promena u Siriji, Iran pokušava da konsoliduje svoj uticaj u Iraku — jednom od ključnih stubova njegove regionalne moći od 2003. godine.

Zašto je Irak važan za Iran

Teheran utiče na bagdadsku politiku preko uticajnih šiitskih stranaka i naoružanih frakcija koje učestvuju u formiranju vlade i izboru premijera, među kojima je aktuelni Mohammed Shia al-Sudani. Kako je istakao politički analitičar Ihsan al-Shammari, „Teheran zadržava uticaj sve dok njegovi saveznici drže pozicije donošenja odluka”.

Regionalni kontekst: oslabljeni saveznici i nova realnost

Tokom poslednje dve godine grupe povezane sa Iranom — uključujući Hamas, Hezbolah u Libanu i hutije u Jemenu — pretrpele su teške udarce u sukobima sa Izraelom. Iran je takođe bio meta intenzivne izraelske vazdušne kampanje u junu, kojoj se privremeno priključila i SAD. Pored toga, Teheran je izgubio značajnog saveznika nakon prošlogodišnjih promena u Siriji.

Unutrašnja iračka dinamika i pad poverenja u izbore

Politička scena u Iraku dugo je balansiranje između Teherana i Vašingtona. Proiranske grupe su na početku rata u Gazi sprovodile napade na položaje SAD, što je izazvalo američke odmazdne udare, ali su se kasnije uzdržale tokom 12-dnevnog sukoba Iran–Izrael.

2021. Moqtada Sadr je osvojio najviše mandata, ali se povukao iz parlamenta; sada je parlament pod kontrolom Koordinacionog okvira, koalicije naklonjene Iranu koja je podržala Sudanija. Sadr je pozvao pristalice na bojkot izbora, nazivajući ih „pokvarenim” i „dominiranim sektaškim, etničkim i partijskim interesima”.

Instituti kao što je Chatham House upozoravaju da entuzijazam birača opada i da učešće na ovim izborima može biti najniže od 2003. godine. Mnogi Iračani vide izbore kao „performativni čin” sa ograničenim uticajem na stvarnu upravu.

Uloga SAD

Vašington nastoji da ograniči iranski uticaj u Iraku kroz ekonomske sporazume, sankcije protiv pojedinaca optuženih za pomaganje Teheranu i diplomatski pritisak. Analitičar Tamer Badawi iz RUSI tvrdi da SAD očekuju da sledeći premijer preduzme konkretne korake koji će smanjiti autonomiju iranskih grupa i sprečiti korišćenje Iraka za prisvajanje deviza ili preprodaju naftnih proizvoda.

SAD održavaju oko 2.500 vojnika u Iraku (i oko 900 u Siriji) kao deo međunarodne koalicije protiv ID. Novi američki specijalni izaslanik za Irak, Mark Savaya, naglašava potrebu za „potpuno suverenim Irakom, oslobođenim malignog spoljnog mešanja” i protiv naoružanih grupa koje deluju izvan državne kontrole.

Tehnički detalji izbora

Više od 21 milion registrovanih birača bira 329 poslanika koji će potom učestvovati u imenovanju predsednika (pretežno ceremonijalna funkcija) i formiranju vlade posle koalicionih pregovora. Prema kvotnom sistemu, najmanje 25% poslaničkih mesta reserved za žene, a devet mandata je rezervisano za verske i etničke manjine. Više od 7.700 kandidata, gotovo trećina njih žene, učestvuje na izborima.

Šta su mogući ishodi

Ako proiranske snage zadrže ili ojačaju pozicije, Iran će moći da nastavi da utiče na iračku politiku i regionalne tokove. Nasuprot tome, jačanje profila političkih aktera koje podržava Vašington ili prozapadnih reformista može smanjiti Teheranove mogućnosti operativne autonomije u Iraku. Međutim, nizak izlazak birača, bojkot uticajnih figura i složeni koalcioni pregovori znače da će konačan uticaj izbora postati jasan tek nakon meseci političkih dogovora.

Zaključak: Izbori u Iraku nisu samo domaće pitanje — oni su test ravnoteže moći između Irana i SAD i mogu značajno uticati na stabilnost i geopolitičke odnose u regionu.