Iran: 'Nismo u žurbi' — Aragči o pregovorima sa SAD, uranu pod ruševinama i promeni percepcije u regionu

Teheran — Iran "nije u žurbi" da obnovi pregovore sa Sjedinjenim Državama o svom nuklearnom programu, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Abbas Aragči u intervjuu za Al Džaziru emitovanom u nedelju.

Spremni na posredne pregovore, ali uz uslov jednakosti

Aragči je ponovio da je Teheran spreman da učestvuje u posrednim pregovorima sa Vašingtonom, ali samo ako SAD pristanu da razgovaraju "na ravnopravnoj osnovi i u obostranom interesu". On je ocenio da uslovi koje su, kako se navodi, SAD postavile za nastavak pregovora — uključujući zahtev za direktnim razgovorima, potpuno zaustavljanje obogaćivanja urana, ograničenja na raketne kapacitete i smanjenje podrške regionalnim saveznicima — predstavljaju "nelogične i nepravedne" zahteve.

"Čini se da oni ne žure. Ni mi ne žurimo,"

Uran "pod ruševinama" i neizvesnost o obimu gubitaka

Aragči je rekao da je gotovo svih oko 400 kg urana obogaćenog na 60% koji je posedovao Iran zasad "zakopano pod ruševinama" nuklearnih postrojenja koja su, prema tvrdnjama Teherana, bila meta napada. "Nemamo nameru da ih vadimo izpod ruševina dok uslovi ne budu spremni", naveo je i dodao da tačan odnos neoštećenog i uništenog materijala neće biti poznat dok se objekti ne iskopaju.

Regionalna dinamika i stavovi drugih sila

Iranski šef diplomatije je rekao da primećuje promenu u percepciji u regionu — prema njegovim rečima, sve je veća svest da je Izrael glavni izvor regionalne nesigurnosti. U tom kontekstu je kritički govorio o izraelskom premijeru: "Ponekad kažem prijateljima da je gospodin Netanijahu ratni zločinac... ali je pokazao regionu da je Izrael glavni neprijatelj."

Aragči je takođe istakao da Kina i Rusija zvanično ne priznaju ponovo uvedene UN sankcije koje su, kako navodi izvorni izveštaj, podržale evropske zemlje potpisnice nuklearnog sporazuma iz 2015. Francuska, Velika Britanija i Nemačka su signalizirale spremnost da obnove pregovore sa Teheranom, ali su istovremeno uvele dodatne sankcije i ograničenja povezana s tvrdnjama o izvozima iranskih dronova i nuklearnom programu.

Uloga Omana i prekid planiranih pregovora

Oman, koji je dugi niz godina igrao ulogu posrednika između Irana i SAD u pitanjima nuklearnog programa, finansija i razmene zatvorenika, javno je kritikovao Izrael: ministar spoljnih poslova Omana Badr bin Hamad al-Busaidi izjavio je na forumu IISS Manama Dialogue 2025 da je "dugo jasno da je Izrael, a ne Iran, primarni izvor nesigurnosti u regionu".

Prethodno su Teheran i Vašington planirali šestu rundu pregovora sredinom juna, ali su ti planovi poremećeni nakon udara koji je, prema izveštajima, pogodio iranske nuklearne objekte i pokrenuo 12-dnevni sukob u kojem je, prema navodima iranskih vlasti, poginulo više od 1.000 ljudi i nastala šteta vredna milijarde dolara.

Saobraćaj i ekonomski pritisci

Evropske sile su uvele mere koje su uticale i na civilne aspekte saradnje — u septembru su Francuska, Velika Britanija i Nemačka najavile suspenziju bilateralnih vazdušnih sporazuma sa Iranom, što je pogodilo iranske avio-prevoznike. Ipak, neki letovi se postepeno vraćaju: iranska državna televizija prikazala je nedavno sletanje aviona Austrian Airlines u Teheran, a nemačka Lufthansa najavila je planove za obnavljanje linija prema Teheranu, bez preciznog datuma.

Napomena: Izjave i navodi iz ovog izveštaja zasnovani su na intervjuu i dostupnim izvorima; situacija ostaje podložna promenama i daljim diplomatskim porukama između Vašingtona, Teherana i posrednika kao što je Oman.