Turska predvodila samit u Istanbulu: Traže od Izraela prekid kršenja primirja i hitan ulaz pomoći u Gazu

Turska pozvala na prekid kršenja primirja i slobodan prolaz pomoći

Turska je u Istanbulu okupila ministre spoljnih poslova više arapskih i muslimanskih zemalja i zatražila od Izraela da prestane sa, kako je ocenila, ponovljenim kršenjima primirja posredovanog od strane Sjedinjenih Država, te da odmah omogući ulazak neophodne humanitarne pomoći u pojas Gaze.

Sastav samita i zajedničke ocene

Na sastanku su učestvovali ministri spoljnih poslova Katara, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Pakistana i Indonezije. Nakon razgovora, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da Izrael „redovno krši primirje” i time sprečava dovoz hrane, lekova i druge humanitarne pomoći do stanovnika Gaze.

„Ne želimo da se genocid ponovo pokrene u Gazi, želimo da primirje potraje i da se preduzmu koraci ka dvostepenom, trajnom rešenju mira.” — Hakan Fidan

Fidan je dodao da međunarodni pritisak na Izrael treba da bude održan, navodeći da su od stupanja primirja 10. oktobra poginule gotovo 250 osobe prema njegovim podacima, dok je Al Jazeera pratila najmanje 236 smrtnih slučajeva.

Humanitarna situacija i logistika pomoći

Dostava pomoći ostaje nedovoljna: Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) navodi da polovina domaćinstava u Gazi ima isti ili lošiji pristup hrani od stupanja primirja, a na severu Gaze nijedan konvoj nije ušao preko direktnog prelaza od sredine septembra. Vlada Gaze zabeležila je prosečno 145 kamiona pomoći dnevno u periodu 10–31. oktobra — dakle oko četvrtine od 600 kamiona predviđenih dogovorom.

Međunarodna stabilizaciona sila – sporna pitanja

Trumpov, odnosno američki 20-tačkast plan predviđa formiranje međunarodne stabilizacione sile (ISF) koja bi nadgledala sigurnost u Gazi i pomogla obuci proverenih palestinskih policijskih snaga u saradnji sa regionalnim partnerima. Međutim, mandat te sile i dalje nije jasno definisan, a potencijalne zemlje učesnice čekaju preciznija objašnjenja iz Saveta bezbednosti UN.

Jedno od ključnih pitanja je koje će „međunarodne partnere” Izrael prihvatiti u sastavu ISF-a — izraelski zvaničnici su već nagovestili da neće prihvatiti, na primer, naoružane turske snage. Istovremeno je premijer Izraela Benjamin Netanjahu naglasio da će Izrael zadržati odgovornost za bezbednost, uključujući i bezbednosni perimetar, u doglednoj budućnosti.

Pravni i politički izazovi

Miroslav Zafirov, bivši viši politički savetnik UN, upozorio je da ISF mora imati veoma jasno definisan mandat u skladu sa međunarodnim pravom kako bi bio efikasan. Pritom je istakao da u predlozima mira i dalje ostaje mnogo nerazjašnjenih elemenata.

Fidan je takođe rekao da je međunarodna zajednica „precenila” spremnost Izraela da pristane na put ka dvodržavnom rešenju, ocenjujući da Izrael nikada nije imao pravu nameru da to podrži, dok je međunarodna politika delom bila zasnovana na toj pretpostavci.

Zaključak

Samit u Istanbulu je pokazao regionalnu zabrinutost zbog pogoršane humanitarne situacije u Gazi i naglasio potrebu za jasnoćom oko budućih međunarodnih mehanizama bezbednosti. Glavna otvorena pitanja ostaju definicija mandata ISF-a, sastav snaga koje bi učestvovale i hitno povećanje količine humanitarne pomoći koja se transportuje u pojas Gaze.