3I/ATLAS, međuzvezdani objekat otkriven u julu, nedavno je prošao perihel i sada je privremeno nevidljiv sa Zemlje jer se nalazi iza Sunca. Procene Hubble-a stavljaju veličinu njegovog jezgra između ~305 m i ~5,6 km. Najbliže Suncu je bio oko 30. oktobra, a ponovo bi trebao postati vidljiv u decembru; naučnici intenzivno prate njegov prelaz i prikupljaju podatke.
3I/ATLAS — kada je bila najbliže Suncu i šta sada znamo o međuzvezdanom posetiocu
3I/ATLAS, međuzvezdani objekat koji je ušao u naš Sunčev sistem, nedavno je prošao perihel — najbližu tačku svojoj putanji oko Sunca — i trenutno prolazi kroz pojačanu aktivnost. Sa Zemlje je privremeno nevidljiv jer se nalazi na suprotnoj strani Sunca, ali naučnici prate njegove promene i prikupljaju podatke iz svemira.
Otkrivanje i poreklo
Objekat označen kao 3I/ATLAS prvi je registrovan u julu teleskopom u Čileu, delu sistema ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System). Nakon prijave Minor Planet Centeru i niza naknadnih posmatranja, zaključeno je da predmet gotovo sigurno potiče izvan Sunčevog sistema — što ga čini tek trećim potvrđenim međuzvezdanim posetiocem zabeleženim u našem kosmičkom susedstvu.
Putanja, brzina i približavanja
Prilikom otkrića, 3I/ATLAS je putovao brzinom od oko 137.000 milja na sat (oko 220.000 km/h) i očekivalo se da će se dodatno ubrzavati pri prilazu Suncu. Najbliže Zemlji će proći na rastojanju od približno 170 miliona milja, dok je perihel — najbliža tačka ispred Sunca — bio procenjen oko 30. oktobra na oko 130 miliona milja od Sunca (za poređenje, prosečna udaljenost Zemlje od Sunca iznosi ~93 miliona milja).
Aktivnost i dimenzije
Kako se približavao Suncu, očekivalo se da će 3I/ATLAS isparavanjem zamrznutih gasova (sublimacijom) gubiti masu i otpuštati prašinu i led, što povećava vidljivu aktivnost komete. Procene zasnovane na podacima sa Hubble teleskopa ukazuju da je jezgro u prečniku otprilike između 1.000 stopa (~305 m) i 3,5 milje (~5,6 km).
Posmatranja i misije
Za sada je objekt zaklonjen iza Sunca iz naše tačke posmatranja i očekuje se da će ponovo postati vidljiv sa Zemlje u decembru. Astronomi i svemirske agencije prikupljaju podatke iz niza izvora: NASA-ini i ESA-ini teleskopi, uključujući Hubble, kao i orbiteri koji su mogli da snime objekat iz perspektive iz svemira. ESA-in svemirski brod JUICE planirao je posmatranja u periodu od 2. do 25. novembra; zbog udaljenosti i komunikacionih putanja, podaci JUICE misije mogu stići do naučnika tek u februaru.
Teorije o poreklu i javna pažnja
Prirodno objašnjenje da je 3I/ATLAS kometa podržano je većinom astronomskog sveta, ali su se pojavile i spekulacije o mogućem vanzemaljskom poreklu. Harvardski astrofizičar Avi Loeb predložio je da se takva mogućnost ne sme potpuno isključiti, navodeći:
Implikacija vanzemaljske tehnologije bi bila ogromna i zato ovu mogućnost moramo ozbiljno razmotriti.
Takve ideje su podstakle veliku pažnju javnosti i medija, a primer je razmena komentara između popularne ličnosti Kim Kardashian i v. d. administratora NASA na mreži X, gde je NASA pružila umirujuće objašnjenje: nema znakova vanzemaljske pretnje za Zemlju.
Zašto je ovaj objekat važan
Za naučnike 3I/ATLAS predstavlja retku priliku da prouče materijal koji je formiran oko druge zvezde. Zbog hiperbolične putanje, objekat će se vratiti u međuzvezdani prostor i neće ostati u našem sistemu — zato se intenzivno prikupljaju podaci dok je dostupan.
Zaključak: 3I/ATLAS je trenutno iza Sunca i privremeno nevidljiv sa Zemlje, ali je perihel već prošao i posmatranja iz svemira nastavljaju da prikupljaju podatke o ovom retkom međuzvezdanom posetiocu. Naučnici očekuju dodatne analize i slike u narednim mesecima.
Pomozite nam da budemo bolji.
