Ministri životne sredine EU sastaju se u poslednjem pokušaju da pre COP30 u Belemu dogovore obavezujući NDC za 2035. i postignu konsenzus oko ambicioznog cilja za 2040. (Komisijin predlog: -90% vs 1990.). Sporne tačke uključuju prag za računanje međunarodnih karbon kredita (3% vs 5%) i mogućnost revizije ciljeva. EU je do sada smanjila emisije za 37% od 1990. i u 2024. je mobilisala 31,7 mlrd € javnih sredstava za klimu.
Poslednji sat pre COP30: EU žuri da dogovori ciljeve za 2035. i spornu metу za 2040.
EU pokušava da zaključi klimatski dogovor pred COP30 u Belemu
Ministri za životnu sredinu Evropske unije sastaju se u utorak u pokušaju da poslednjim naporima potvrde ambicije bloka i usaglase ključne ciljeve smanjenja emisija pre početka UN klimatskog samita COP30 u Belemu (10–21. novembar).
"Doći praznih ruku u Belem", kako je upozorio jedan EU diplomata, "zaista bi potkopalo kredibilitet Unije." Pregovori među 27 članica očekuju se da traju dugo u noć jer su na stolu dve odvojene mete: obavezujući cilj za 2035. i ambiciozniji cilj za 2040. godinu.
Šta je u igri?
EU je do sada smanjila emisije za 37% u odnosu na 1990. Ipak, političke promene i porast pitanja kao što su odbrana i konkurentnost otežale su brzo usvajanje novih, strožih obaveza.
Najhitniji zadatak ministara je jednoglasno usvajanje Nacionalno određenog doprinosa (NDC) za 2035. Za septembar je već dogovoren neobavezujući raspon od 66,25–72,5% smanjenja do 2035. Očekuje se da će ministri pokušati da taj raspon formalizuju kao pravno obavezujući NDC pred put u Brazil.
Evropska komisija je u julu predložila znatno ambiciozniji cilj: 90% smanjenja emisija do 2040. u odnosu na 1990. Taj cilj bi bio veliki korak prema ugljeničnoj neutralnosti do 2050., ali zahteva duboke promene u industriji i svakodnevnom životu, što brine neke prestonice.
Tačke spora
- Podrška zemalja: Španija, nordijske zemlje i delimično Nemačka podržavaju 2040. predlog uz rezerve; Mađarska, Poljska, Češka i Italija su protiv zbog rizika za industriju.
- Francuski uslovi: Pariz traži garancije za nuklearni sektor, finansiranje čistih industrija i fleksibilnost ako evropske šume upiju manje ugljenika nego što se očekuje.
- Karbon krediti: Spor oko toga da li zemlje mogu računati kupovine kredita izvan Evrope kao deo svojih ciljeva — Komisija je ponudila prag od 3%, dok su neke zemlje, uključujući Francusku, tražile do 5%.
- Klauzula za reviziju: Nekoliko država traži mogućnost dvo godišnjeg preispitivanja cilja za 2040. kroz reviziju zakona.
Eko-grupe upozoravaju da mehanizmi fleksibilnosti ne smeju da oslabe pravila: "Države članice ne bi trebalo dalje da podrivaju predloge na stolu kroz nepotrebne rupe", rekao je Sven Harmeling iz Climate Action Network Europe.
Diplomate ističu da se traži kompromis: "U mutnom, neurednom i surovom stvarnom svetu pokušavamo da postignemo nešto dobro", rekao je jedan zvaničnik, dok je drugi opisao pregovore kao "pažljivo balansiranje" i dodao da se zemlje čini da konvergiraju ka dogovoru.
Zašto je to važno za Srbiju i region
Odluke EU su relevantne i za Zapadni Balkan: ciljevi i pravila Unije utiču na trgovinske standarde, zahteve za industriju i mogućnosti finansiranja zelene tranzicije — što je važno za zemlje koje teže pristupanju EU i modernizaciji energetskog sektora.
Na kraju, EU podseća da je u 2024. mobilisala 31,7 milijardi evra javnih sredstava za klimu, čime ostaje jedan od najvećih donora na globalnom nivou.
Zaključak: Pred ministarskim sastankom u Briselu stoji težak zadatak — osigurati pravno obavezujući NDC za 2035. i pronaći kompromis za 2040. koji će zadržati kredibilitet EU kao klimatskog lidera, a istovremeno ublažiti ekonomske brige članica.
Pomozite nam da budemo bolji.
