Sažetak: Supermasivna crna rupa je rastrgala i progutala zvezdu, stvarajući izboj čija je svetlost ekvivalentna ~10 biliona Sunca i detektovana sa ~10 milijardi svetlosnih godina. Na vrhuncu je bila oko 30× sjajnija od ranije poznatih izboja; zvezda je imala ≥30 masa Sunca, a crna rupa ~500 miliona masa Sunca. Prvi signal zabeležen je 2018., ponovo analiziran 2023., a izboj traje više od sedam godina.
Svetlost ekvivalentna 10 biliona Sunca: otkriven najveći i najudaljeniji izboj supermasivne crne rupe
Svetlost ekvivalentna 10 biliona Sunca: izuzetno snažan izboj
Supermasivna crna rupa nasilno je progutala veliku zvezdu i pri tom proizvela kosmički izboj čija je svetlost ekvivalentna približno 10 biliona Sunca, navodi nova studija objavljena u Nature Astronomy. Događaj je detektovan sa udaljenosti od oko 10 milijardi svetlosnih godina, što ga čini i jednim od najudaljenijih takvih signala.
Šta su istraživači otkrili
Prema Matthewu Grahamu, istraživačkom profesoru astronomije na California Institute of Technology i prvom autoru rada: „Ovo je zaista objekat jedan na milion.“ Istraživači smatraju da je najverovatnije reč o velikom izboju nastalom kada je crna rupa rastrgla i apsorbovala zvezdu (takozvani tidal disruption event), i to iz nekoliko razloga — pre svega zbog intenziteta i dugotrajnog sjaja izboja.
Na vrhuncu, ovaj izboj bio je približno 30 puta svetliji od bilo kog ranije zabeleženog izboja slične prirode. Deo te energije objašnjava se ogromnim masama uključenih objekata: nesrećna zvezda imala je najmanje ~30 masa Sunca, dok se procena mase supermasivne crne rupe i njenog akrecionog diska kreće oko ~500 miliona masa Sunca.
Kako je otkriven i koliko traje
Izboj je prvi put registrovan 2018. tokom široke pretrage neba pomoću tri teleskopa na Zemlji. U početku je označen kao „posebno sjajan objekat“, ali su kasnija posmatranja u narednim mesecima dala malo dodatnih informacija pa je slučaj privremeno zaboravljen. Ponovnom analizom 2023. godine tim je procenio udaljenost i shvatio koliko je događaj energetičan — što je potaklo novu pažnju i detaljnija posmatranja.
Graham navodi da snažan izboj traje više od sedam godina i verovatno se još uvek odvija, ali postepeno slabi. Astronomi očekuju da će ga moći pratiti sa zemaljskih teleskopa još nekoliko godina dok ne padne ispod detekcionih granica.
Mogući uzrok i značaj otkrića
Precizan mehanizam koji je naveo zvezdu na sudar nije definitivno utvrđen, ali Graham predlaže da su interakcije u gusto zbijenom sredinskom delu galaksije — svojevrsne kosmičke „sudarne kola“ — mogle izbaciti zvezdu sa stabilne orbite i dovesti je u fatalno blizak susret sa crnom rupom.
„Naša predstava o supermasivnim crnim rupama i njihovim sredinama značajno se promenila u poslednjih pet do deset godina... Sada znamo da je sredina mnogo dinamičnija i tek počinjemo da kopamo površinu,“ rekao je Graham.
Ovo otkriće doprinosi razumevanju ponašanja i evolucije supermasivnih crnih rupa, dinamike galaktičkih centara i retkih, ali izuzetno energičnih događaja koji osvetljavaju rane epohe univerzuma kada posmatramo toliko udaljene izvore.
Napomena: Studija je objavljena u časopisu Nature Astronomy, a detektovana svetlost dolazi iz regiona udaljenog oko 10 milijardi svetlosnih godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
