ISS je više od 25 godina bio dom ljudima u orbiti, ali pokazuje znakove istrošenosti. Planirano je kontrolisano povlačenje i re‑ulazak u atmosferu sa ciljanom tačkom u udaljenom okeanu do kraja 2030. SpaceX je dobio ugovor za obezbeđivanje vozila koje će izvršiti deorbitaciju. NASA će se ubuduće oslanjati na komercijalne partnere za aktivnosti u niskoj Zemljinoj orbiti.
Kada će ISS otići u penziju? NASA planira kontrolisani pad u okean do 2030.
Međunarodna svemirska stanica uskoro na penziji
Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedan od najvećih uspeha savremenog svemirskog programa: više od 25 godina stalne ljudske prisutnosti u niskoj Zemljinoj orbiti. Stanica je i dalje važna za naučna istraživanja u mikrogravitaciji, ali pokazuje znakove habanja i sve češće se suočava sa strukturnim i operativnim problemima.
Zašto i kada će biti povučena?
Partneri koji upravljaju ISS-om — NASA, Roscosmos, ESA, JAXA i CSA — dogovorili su zajedničko povlačenje stanice. Većina partnera je potvrdila podršku operacijama do kraja 2030. godine, dok je Rusija najavila učešće do 2028. Izveštaj Kancelarije inspektora generalnog iz kraja 2024. upozorio je na moguće izazove u održavanju stanice narednih godina, što je dodatno ubrzalo planiranje bezbednog povlačenja.
Kako će se obaviti deorbitacija?
NASA smatra da je najsigurniji način za penzionisanje ISS-a kontrolisani, ciljano usmereni re‑ulazak u atmosferu koji se završava padom u udaljeno nenastanjeno područje okeana. U okviru postupka, veliki deo strukture će izgoreti i ispariti pri prolazu kroz atmosferu, dok će čvršći i otporniji delovi verovatno pasti u vodu i bezbedno potonuti.
U konkursu iz 2023. NASA je zatražila rešenja od privatnih kompanija; SpaceX je dobio ugovor da obezbedi letelicu i pogon koji će izvesti završni potisni manevar za precizno usmeravanje re‑ulaska.
Šta će se desiti sa delovima stanice?
- Mnogi moduli i oprema izgoreće ili će se raspasti u atmosferi.
- Teži, otporni fragmenti koji prežive ulazak očekuje se da će se srušiti u udaljene okeanske oblasti i potonuti bez opasnosti po obalne zone ili naseljena mesta.
- Planovi predviđaju maksimalnu kontrolu putanje kako bi se rizik svedeo na minimum.
Ko je sada na ISS-u?
Stanje posade (novembar 2025.): na stanici su sedam osoba koje čine posadu Ekspedicije 73. Među njima su četiri člana misije Crew‑11 — Zena Cardman (NASA), Mike Fincke (NASA), Kimiya Yui (JAXA) i Oleg Platonov (Roscosmos). Crew‑11 je lansiran 1. avgusta iz Kennedyjevog svemirskog centra u Dragon kapsuli na raketi Falcon 9. Na stanici su takođe Jonny Kim (NASA) i kosmonauti Sergey Ryzhikov i Alexey Zubritsky, koji su stigli Soyuz kapsulom iz Kazahstana.
Šta posle ISS‑a?
NASA više ne planira da sama izgradi i vodi novu državnu stanicu u niskoj Zemljinoj orbiti: agencija se fokusira na misije ka Mesecu i Marsu i namerava da bude jedan od kupaca u razvijenom komercijalnom ekosistemu u LEO (niskoj Zemljinoj orbiti). Nekoliko privatnih kompanija radi na projektima „sle-deće generacije“ orbitalnih stanica koje bi mogle preuzeti većinu naučnih i komercijalnih aktivnosti nakon ISS‑a.
Brze činjenice
- Visina: oko 260 milja (~418 km)
- Dužina: oko 356 stopa (~108 m)
- Posetilo je više od 280 osoba iz 26 zemalja, uključujući ~170 iz SAD
Zaključak: ISS je simbol međunarodne saradnje i decenija naučnih otkrića. Njegovo kontrolisano povlačenje planirano do 2030. predstavlja pažljivo i koordinisano rešenje, dok će privatni sektor postepeno preuzimati ulogu domaćina za ljudske posade u niskoj orbiti.
Pomozite nam da budemo bolji.
