Astronomi su zabeležili najsnažniji poznati bljesak iz supermasivne crne rupe, verovatno uzrokovan rastrgavanjem i akrecijom vrlo masivne zvezde.
Bljesak je u vrhu bio ~10 biliona puta sjajniji od Sunca; crna rupa ima oko 300 miliona solarnih masa i nalazi se 11 milijardi svetlosnih godina udaljena. Zvezda je procenjena na 30–200 S☉, vrhunac je bio u junu 2018., a događaj traje okvirno 11 godina i još slabi.
Naučnici posmatraju najsnažniji bljesak energije ikada zabeležen koji potiče iz supermasivne crne rupe — događaj za koji se veruje da je nastao kada je ta crna rupa rastrgala i progutala izuzetno masivnu zvezdu koja joj se previše približila.
Vrhunac svetlosti bljeska iznosio je oko 10 biliona puta sjajnije od Sunca. Crna rupa ima procenjenu masu od približno 300 miliona solarnih masa i nalazi se u galaksiji udaljenoj oko 11 milijardi svetlosnih godina. Posmatranje ovako udaljenih objekata znači da gledamo u prošlost univerzuma.
Istraživači smatraju da je najbolje objašnjenje za bljesak tzv. tidal disruption event (TDE) — zvezda je bila rastrgnuta gravitacionim silama crne rupe, a njen rascepani gas se zagrevao i sjajio dok je spirala u unutrašnjost.
«Izgleda razumno da je bila uključena u sudar sa drugim, masivnijim telom u svojoj originalnoj orbiti oko supermasivne crne rupe, što ju je praktično izbacilo iz te orbite», rekao je Matthew Graham (Caltech), prvi autor studije objavljene u Nature Astronomy.
Prema istraživačima, zvezda je mogla imati najmanje 30, a moguće i do 200 solarnih masa. Takve zvezde su retke — male zvezde nastaju češće, a izuzetno masivne brzo sagorevaju svoje nuklearno gorivo i kratko žive. Autorka studije K.E. Saavik Ford objašnjava da je zvezda bila «spaghetitifikovana» — izdužena poput špageta pod uticajem snažnog plimskog gradienta gravitacije — i da je njen materijal potom spiralo upao u crnu rupu i zasijao.
Istraživači su posmatranje izveli pomoću teleskopa u Kaliforniji, Arizoni i na Havajima. Razmatrali su i druge mogućnosti — supernova, mlaz materije iz aktivnog jezgra ili efekat gravitacionog sočiva — ali nijedna alternativa nije bila u skladu sa podacima.
Bljesak se tokom posmatranja pojačao približno 40 puta pre vrhunca koji je zabeležen u junu 2018. godine; bio je oko 30 puta sjajniji od bilo kog prethodno zabeleženog bljeska crne rupe. Proces je i dalje u opadanju, a naučnici procenjuju da će kompletan događaj trajati oko 11 godina.
Ovo otkriće pruža uvid u ekstremnu fiziku okoline supermasivnih crnih rupa, dinamiku zvezda u njihovom neposrednom okruženju i procese zagrevanja materije pri akreciji. Objavljeni rezultati potkrepljuju razumevanje kako retke, vrlo masivne zvezde mogu doprineti dramatičnim, ali kratkotrajnim, eksplozijama svetlosti u dalekim galaksijama.
Izvor: izveštaj Will Dunham / Reuters; studija objavljena u Nature Astronomy, vodeći autor Matthew Graham.
Pomozite nam da budemo bolji.
