Sažetak: Posmatranja Caltechovog tima pomoću ZTF i Catalina survey otkrila su izuzetno snažan bljesak iz AGN‑a J2245+3743 — oko 30 puta sjajniji od ranijih sličnih događaja i ekvivalentan svetlosti od ~10 biliona Sunaca. Najverovatnije objašnjenje je tidalni događaj (TDE) u kome supermasivna crna rupa (~500 miliona M☉) razara obližnju zvezdu. Događaj se dogodio na ~10 milijardi svetlosnih godina i zbog kosmološke dilatacije vidimo ga usporeno; fluks ostaje značajno povišen.
Najsjaniji bljesak crne rupe ikada zabeležen — J2245+3743 blistao kao 10 biliona Sunaca
Najsjaniji bljesak crne rupe ikada zabeležen
Osnove crnih rupa — od horizonta događaja do singulariteta i zakrivljenja prostor‑vremena — deluju apstraktno, ali nedavni događaj registrovan na Opservatoriji Palomar (Caltech) jasno pokazuje koliko su te sile moćne.
Posmatanja pomoću Zwicky Transient Facility (ZTF) i Catalina Real‑Time Transient Survey otkrila su aktivno galaktičko jezgro (AGN) J2245+3743, čiji je bljesak dostigao intenzitet ekvivalentan svetlosti od otprilike 10 biliona Sunaca.
Tim je prvi put uočio porast luminiscencije 2. aprila 2018. godine. Prvobitni pregled Haleovog teleskopa (200 inča) nije ukazao na nešto neuobičajeno, ali tokom narednih godina postalo je jasno da se bljesak ne ponaša kao standardni prelazni događaj. Spektralna merenja sa W. M. Keck opservatorije pokazala su da je ukupna energija AGN‑a porasla za faktor od oko 40, a vrhunac bljeska bio je približno 30 puta sjajniji od ranijih najjačih zabeleženih događaja.
Šta je uzrok? Istraživači su isključili najjednostavnije objašnjenje — supernovu — jer ona ne može proizvesti dovoljnu količinu energije. Kao najverovatnije objašnjenje naveden je tidal disruption event (TDE), odnosno događaj plime i oseke: supermasivna crna rupa privuče zvezdu, ona se rastrgne, a materija delimično akrecira na crnu rupu, stvarajući snažan elektromagnetni bljesak.
„Ovo nije nalik nijednom AGN‑u koji smo do sada videli,“
rekla je Matthew Graham iz Caltecha, koautor studije. K.E. Saavik Ford (CUNY) dodaje da je energija koja se oslobađa u ovom bljesku porediva s potpunom konverzijom mase Sunca u energiju po formuli E=mc² — što naglašava kolika je to razmera.
Poseban element ovoga slučaja je što se radi o TDE unutar aktivnog galaktičkog jezgra; gust disk materije oko AGN obično prikriva emisije TDE‑a, pa su takvi događaji retki za otkrivanje. U ovom slučaju bljesak je bio toliko snažan da je probio ovo „zaveslce“ i postao jasno uočljiv.
Uporedni primeri i udaljenost: Prethodni rekorder ZTF20abrbeie („Scary Barbie“, primećen 2021.) bio je oko 30 puta slabiji od J2245+3743. Događaj J2245+3743 odigrao se na udaljenosti od oko 10 milijardi svetlosnih godina, što ga svrstava među starije i udaljenije zabeležene TDE‑ove — odnosno posmatramo ga u razdoblju kada je Univerzum bio znatno mlađi.
Kosmološka dilatacija vremena: Zbog širenja prostora vreme i talasne dužine svetlosti se razvuče; ono što mi posmatramo kao sedam godina može odgovarati tek oko dve godine u lokalnom vremenu događaja. Drugim rečima, astronomi gledaju „usporeni prikaz" događaja.
Tim i dalje prati J2245+3743: i posle perioda koji odgovara dve lokalne godine, fluks ostaje otprilike dvе magnitude iznad nivoa pre bljeska, što znači da događaj još nije završen.
Zaključak: Otkriće naglašava važnost dugoročnog nadzora neba instrumentima poput ZTF‑a; bez višegodišnjih podataka teško bismo uočili i pravilno protumačili ovako retak i ekstreman događaj. Studija sa detaljima objavljena je 4. novembra u časopisu Nature Astronomy.
Pomozite nam da budemo bolji.
