Tim Univerziteta u Turu objavio je 9. oktobra 2025. prvu direktnu radio-sliku koja pokazuje dve supermasivne crne rupe u orbiti u kvazaru OJ 287, udaljenom ~5 milijardi svetlosnih godina. Veća crna rupa ima ~18 milijardi, a manja ~150 miliona masa Sunca; manji pratilac stvara snažan mlaz koji se širi blizu brzine svetlosti. Snimak je napravljen VLBI tehnikom uz uključenje satelita RadioAstron, ali naučnici upozoravaju da preklapanje mlazova još uvek može da utiče na konačnu interpretaciju.
Prvi direktni snimak: dve supermasivne crne rupe u orbiti u kvazaru OJ 287
Prvi direktan snimak dvojne supermasivne crne rupe u kvazaru OJ 287
Astronomi su objavili prvi direktan radio-snimak koji prikazuje dve supermasivne crne rupe kako kruže jedna oko druge. Rad koji je vodio Mauri Valtonen sa Univerziteta u Turu na Finskoj objavljen je 9. oktobra 2025. u časopisu The Astrophysical Journal. Na snimku se u jezgru kvazara OJ 287, udaljenog oko 5 milijardi svetlosnih godina, vide dve jasno odvojene komponente koje odgovaraju mlazovima povezanim sa dve crne rupe u orbitalnom plesu od približno 12 godina.
Ovaj vizuelni dokaz predstavlja značajan korak napred: do sada su binarni sistemi crnih rupa uglavnom bili otkriveni indirektno — pre svega putem detekcija gravitacionih talasa. Direktno razlučivanje dve supermasivne crne rupe u orbiti most je između posmatranja talasa prostor-vremena i njihove vizuelne potvrde.
Šta su otkrili?
Tim procenjuje da veća crna rupa ima približno 18 milijardi masa Sunca, dok manja iznosi oko 150 miliona masa Sunca. Manji pratilac proizvodi snažan/mlaz visokih energija koji se spiralno širi gotovo brzinom svetlosti. Snimak je nastao kombinacijom globalne mreže radioteleskopa korišćenjem tehnike vrlo-dugih baznih interferometrijskih posmatranja (VLBI), pri čemu je ruski satelit RadioAstron značajno produžio bazu i povećao prostornu rezoluciju.
Metodika i rezervisan pristup rezultatima
Posmatranje je izvedeno u radio-opsegu koristeći VLBI tehnike sa veoma dugim bazama. Takva konfiguracija omogućava rezoluciju potrebnu za razdvajanje emitera na udaljenim galaktičkim jezgrima. Ipak, istraživači jasno naglašavaju da ostaju neizvesnosti: moguće je da se strukture mlazova preklapaju na snimku ili da je složeniji jedan mlazni oblik protumačen kao dve odvojene komponente. Do konačne potvrde potrebna su dodatna posmatranja veće rezolucije i nezavisne verifikacije.
Zašto je ovo važno?
Ovo otkriće pomaže da se povežu teorije o nastanku i spajanju supermasivnih crnih rupa sa stvarnim posmatranjima, omogućava testove predikcija opšte teorije relativnosti u jakom gravitacionom polju i otvara nove mogućnosti za proučavanje dinamike mlazova i akrecionih diskova.
Kvazar OJ 287 je poznat po periodičnim izbojcima svetlosti u ciklusu od oko 12 godina — obrazac zabeležen još krajem 19. veka i sistematski proučavan od 1980-ih. Jedan od vodećih modela objašnjava ove izboje kao prolazak manje crne rupe kroz akrecioni disk veće, što je u skladu sa novim posmatranjima binarne prirode sistema.
Dalji koraci uključuju nova VLBI posmatranja sa još dužim bazama i višim rezolucijama, praćenje promena u položajima i intenzitetima mlazova tokom vremena, kao i pokušaji nezavisne potvrde pomoću drugih instrumenata (npr. sagledavanje u različitim talasnim dužinama). Naučna zajednica će strogo proveravati rezultate pre nego što se formira konsenzus.
Ukratko, snimak OJ 287 predstavlja značajan i uzbudljiv napredak u astrofizici crnih rupa, ali ostaje period opreza dok se ne isključe sve alternativne interpretacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
