Uz pomoć Daniel K. Inouye Solar Telescope-a naučnici su prvi put direktno zabeležili torsionalne Alfvénove talase — sitne uvijajuće magnetne talase u Sunčevoj koroni. Posmatranja iz oktobra 2023. pokazuju suprotne crvene i plave Doplerove pomake atoma gvožđa (≈1,6 miliona °C), što ukazuje na uvijanje magnetnih petlji. Otkriće podržava teorije da takvi talasi prenose energiju ka koroni i doprinose njenom zagrevanju; rad je objavljen 24. oktobra u Nature Astronomy.
Otkriveni torsionalni Alfvénovi talasi na Suncu — novi trag u misteriji vruće korone
Otkriveni torsionalni Alfvénovi talasi u Sunčevoj koroni
Naučnici koji su koristili najmoćniji solarnI teleskop na svetu objavili su prvo direktno zabeleženo pojavljivanje sitnih, uvijajućih magnetnih talasa u Sunčevoj atmosferi — torsionalnih Alfvénovih talasa. Ovo otkriće može pomoći da se razjasni dugogodišnja zagonetka zašto je Sunčeva korona znatno toplija od vidljive površine Sunca.
Otkrivanje se zasniva na podacima sa Daniel K. Inouye Solar Telescope na Havajima, teleskopa prečnika četiri metra koji daje najdetaljnije slike Sunca do sada. Tokom probnog rada u oktobru 2023. istraživači su pratili spektralne linije atoma gvožđa zagrejanih na oko 1,6 miliona °C i zabeležili blage crvene i plave Doplerove pomake na suprotnim stranama magnetnih petlji — tipičan potpis uvijajućih (torsionalnih) talasa.
„Ovo otkriće okončava decenijama dugu potragu koja vodi još iz 1940-ih,“ rekao je profesor Richard Morton (Northumbria University), vođa studije.
Alfvénove talase je prvi predvideo švedski nobelovac Hannes Alfvén 1942. godine; radi se o magnetnim smetnjama koje se šire kroz plazmu — električno provodljivi, veoma zagrejani gas koji čini Sunce. Veće verzije ovih talasa posmatrane su ranije, često povezane sa solarnim bakljama, ali su mali, stalno prisutni torsionalni talasi do sada izostajali iz direktnih posmatranja.
Talasi deluju tako što uvijaju magnetne linije polja kao čepobrt (corkscrew). Pošto je takav pokret veoma suptilan i često prekriven drugim kolebanjima plazme, tim je koristio spektroskopiju — merenje pomeranja talasnih dužina svetlosti usled kretanja gasa prema ili od Zemlje — i poseban postupak za odstranjivanje dominantnih nihajnih (swaying) pokreta kako bi otkrio torsionalne komponente.
Rezultati pokazuju da su torsionalni Alfvénovi talasi prisutni i u mirnijim regionima korone i mogu kontinuirano prenositi energiju odozdo ka vanjskim slojevima atmosfere. Ta energija može biti disipirana u obliku toplote, što daje važan doprinos objašnjenju zašto je korona po temperaturi izražena u milionima stepeni, dok fotosfera (vidljiva površina) ima oko 5.500 °C (≈9.932 °F).
Otkrivanje predstavlja važnu potvrdu teorijskih modela o tome kako magnetna turbulencija prenosi i rasipa energiju u gornjim slojevima Sunca. Za naučnike to otvara nove mogućnosti da kvantitativno prouče kako se ovi talasi šire, koliko energije nose i gde se ta energija konačno rasipa u koroni.
Rad s detaljima posmatranja objavljen je 24. oktobra u časopisu Nature Astronomy.
Pomozite nam da budemo bolji.
