Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS možda je ponovo promenila boju — treći misteriozni skok u nijansi

Kraktki pregled: Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS mogla je da dobije blago plavičastu nijansu nakon naglog i neočekivanog posvetljenja dok je bila sakrivena iza Sunca. Ovo je već treći zabeleženi prelazak u drugačiju boju, mada nijedna promena do sada nije opstala.

Šta su opservacije pokazale

3I/ATLAS, treći poznati međuzvezdani objekat koji je posetio naš Sunčev sistem, primećen je početkom jula kako se kreće prema Suncu brzinom većom od 210.000 km/h. Kometa je verovatno izbačena iz svoje matične zvezdane sredine pre više od 7 milijardi godina i od tada je plovila međuzvezdanim prostorom.

Kometa je imala blizak prolaz pored Marsa početkom oktobra, a potom je proteklih nedelja bila na suprotnoj strani Sunca u odnosu na Zemlju, pa je sa površine naše planete bila teško uočljiva. Dosegla je perihel 29. oktobra, pri minimalnoj udaljenosti od oko 210 miliona kilometara od Sunca (oko 1,4 AU).

Promene boje — šta se dogodilo

Analiza podataka sa letelica koje su je i dalje pratile ukazala je da se kometa posvetlila za nekoliko redova veličina dok je bila skrivena, što nije u potpunosti objašnjivo samo njenom većom blizinom Suncu. Autori studije navode da kometa sada izgleda "izraženo plavija od Sunca" — moguće objašnjenje je isparavanje gasova kao što su ugljen‑monoksid (CO) ili amonijak (NH3), koji mogu u spektru dati plavi ton.

Ranije promene: u julu je kometa delovala crveno, najverovatnije zbog obilja prašine koja je odbacivana sa površine. U septembru je nakratko delovala zeleno — obično povezano sa prisustvom dikarbon‑radikala (C2) ili cijanidnog radikala (CN) u komi komete. Sve te boje su bile privremene i za sada nijedna nije trajala.

Važno: pomenuta studija još nije prošla recenziju, a plavu boju do sada nije nezavisno potvrdilo više opservacija. Zbog toga je potrebno više podataka pre nego što se donesu čvrsti zaključci.

Vidljivost i dalja posmatranja

U narednim nedeljama kometa će postajati sve vidljivija posmatračima na severnoj hemisferi dok se pomera prema severu na noćnom nebu. Neće biti vidljiva golim okom — za njeno uočavanje biće potreban dobar amaterski teleskop ili dalekozor.

3I/ATLAS će najbliže Zemlji prići 19. decembra, na oko 270 miliona kilometara (približno 1,8 AU). Između sada i tada naučnici očekuju detaljnija posmatranja koja bi mogla razjasniti da li nova plavičasta nijansa opstaje. Spominju se i mogućnosti da neke svemirske letelice, uključujući evropske misije, prođu kroz ili pored dužeg repa komete radi dodatnih merenja.

Neobične osobine i spekulacije

Kometa je već pokazala nekoliko neobičnih karakteristika: obilje ugljen‑dioksida, visoke nivoe isparavanja vode i pojava anti‑repa. Takođe se pretpostavlja da je njena ledena kora mogla biti promenjena dugogodišnjim bombardovanjem kosmičkim zracima, što otežava direktno povezivanje uzoraka sa njenim matičnim sistemom.

Zbog te anomalije, povremeno su se pojavljivale kontroverzne teorije da bi 3I/ATLAS mogao biti veštački objekat. Takve tvrdnje nemaju čvrste dokaze i većina astronoma smatra da se objekat ponaša u skladu sa očekivanjima za kometu iz međuzvezdanog prostora.

Zaključak

Promene u boji 3I/ATLAS su interesantne i neobične, ali su za sada privremene i nepotvrđene nezavisnim posmatranjima. Potrebna su dodatna merenja i spektroskopski podaci da bi se utvrdio sastav isparavajućih materija i razlozi za nestabilne promene nijanse. Pratite objave astronomskih timova u narednim nedeljama kada kometa postane dostupnija zemaljskim teleskopima.