Države članice EU nisu se usaglasile o ključnim klimatskim ciljevima pred COP30 u Brazilu, pa ministri nastavljaju pregovore u sredu. Glavni spor se vodi oko obavezujućeg NDC za 2035. i ambicioznog predloga Komisije za smanjenje emisija za 90% do 2040. u odnosu na 1990. godine. Nekoliko zemalja (Mađarska, Poljska, Češka, Italija) traži izuzetke zbog industrijskih rizika, dok drugi predlažu fleksibilnosti poput spoljašnjih karbonskih kredita (sporno 3% vs 5%). EU ističe svoju posvećenost globalnom klimatskom vođstvu, ali predstoji težak politički kompromis.
EU na raskršću pred COP30: Još nema dogovora o ciljevima za 2035. i 2040.
Države članice nastavljaju pregovore uoči COP30 u Brazilu
Države članice Evropske unije još nisu postigle dogovor o ključnim ciljevima za smanjenje emisija pre UN konferencije COP30 u Brazilu. Ministri su nastavili razgovore nakon noćnih pregovora i dogovoreno je da se sastanak nastavi u sredu, saopštili su zvaničnici iz Brisela.
Glavni sporne tačke
U centru spora su dve odvojene mete: obavezujući Nacionalno određeni doprinos (NDC) za 2035. koji treba da bude predočen na COP30, i ambiciozni cilj Evropske komisije da emisije budu smanjene za 90% do 2040. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Pregovori su trajali tokom noći, a dansko predsedavanje poručilo je da vidi osnovu za politički dogovor i da očekuje formalno zaključivanje kada se razgovori nastave.
„Verujemo da imamo osnovu za politički dogovor. Očekujemo da formalno zaključimo sporazum kada nastavimo za nekoliko sati,“ rekao je portparol Danske.
Politička dinamika i protivljenja
EU je među najvećim svetskim emiterima, ali je do sada smanjila emisije za oko 37% u odnosu na 1990. Pošto se politički pejzaž u nekim državama pomerio udesno, prioriteti su se delom pomerili ka odbrani i konkurentnosti, pa su zabrinutosti zbog uticaja zelenih politika na rast postale izraženije.
Načelno, Španija, nordijske zemlje i Nemačka (uz određene rezerve) podržavaju ambiciozniji cilj za 2040, dok Mađarska, Poljska, Češka i Italija ističu rizike po svoje industrijske sektore i traže izuzetke.
Francuska je zatražila garancije da njen nuklearni sektor neće biti neopravdano oštećen i traži fleksibilnost u slučaju da evropske šume apsorbuju manje ugljenika nego što se predviđa.
Fleksibilnosti i kritike
Da bi pridobile suzdržane zemlje, u pregovorima su razmatrane različite „fleksibilnosti“, uključujući mogućnost da države računaju kupljene karbonske kredite za projekte van Evrope kao deo svojih rezova. Predlog Komisije predviđa da takvi krediti mogu činiti do 3% nacionalnog smanjenja do 2040, dok tvrdi protivnici traže do 5%.
Neki delegati takođe predlažu da se sveobuhvatni cilj pregleda svakih dve godine, što zabrinjava ambientalne organizacije koje upozoravaju na otvaranje rupa u pravilima i slabljenje ambicija.
„U prljavom, komplikovanom stvarnom svetu pokušavamo da postignemo nešto dobro,“ rekao je jedan diplomat uključen u pregovore, priznajući da kompromis nije lep, ali je praktičan.
Šta je uloga EU na globalnom planu?
EU insistira da ostaje posvećena svom globalnom vođstvu u klimatskoj politici — u 2024. je mobilisala 31,7 milijardi evra javnih sredstava za klimu, čineći je najvećim donatorom na svetu po ovom kriterijumu.
Najhitniji tehnički zadatak pred ministrima ostaje postizanje jednoglasnog dogovora o NDC za 2035, dok je za 2040. cilj koji treba prihvatiti podrška kvalifikovane većine zemalja.
Zaključak: Pred EU su teški kompromisi — na stolu su značajne ambicije za 2040. ali i realne zabrinutosti zbog ekonomskih posledica koje traže politički balans pre nego što se odluka formalizuje pred COP30.
Pomozite nam da budemo bolji.
