Vrhovni sud SAD danas raspravlja o Trampovim tarifama — sukob izvršne vlasti i ovlašćenja Kongresa

VAŠINGTON — Vrhovni sud razmatra zakonitost širokih tarifa koje je uveo predsednik Donald Trump

Vrhovni sud SAD danas raspravlja o tome da li su opsešne uvozne tarife koje je predsednik Donald Trump nametnuo proglašenjem ekonomskog vanrednog stanja u skladu sa saveznim zakonima i Ustavom. Predmet obuhvata tarife najavljene u aprilu koje pogađaju gotovo sve trgovinske partnere SAD, kao i one iz februara usmerene na uvoz iz Kanade, Kine i Meksika. Administracija je mere pravdala pozivanjem na Zakon o međunarodnim privremenim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA).

Šta je sporno

Niži sudovi i federalni apelacioni sud već su zaključili da IEEPA ne daje predsedniku neograničenu moć da nametne takve tarife te da je, prema Ustavu, ovlašćenje za nametanje tarifa prvenstveno u nadležnosti Kongresa. Pred Vrhovnim sudom sada je pitanje da li su te ranije presude ispravne i da li su predsednikove akcije pravno opravdane.

Ključne tačke tokom ročišta

• Intervencije sudija: Predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts (John Roberts) postavio je kritična pitanja o oslanjanju na starije presude, a sudija Tomas je otvorio diskusiju o doktrini „major questions“ — pravilu koje zahteva jasnu izjavu Kongresa za odluke velike ekonomske i političke važnosti.
• Argumentacija vlade: Državni tužilac (Solicitor General) D. John Sauer zastupa administraciju i tvrdi da doktrina „velikih pitanja" ne bi trebalo da se primenjuje na sporove koji se tiču spoljnih poslova i nacionalne bezbednosti.
• Protivnici tarifa: Među podnosiocima zahteva su mala preduzeća, 12 saveznih država i razne konzervativne i liberalne grupe koje smatraju da je predsednik preširoko tumačio zakon o vanrednim ovlašćenjima.

Ko govori pred sudom

• D. John Sauer — Solicitor General koji brani administraciju
• Neal Katyal — zastupa mala preduzeća koja osporavaju tarife
• Benjamin Gutman — državni tužilac Oregona koji zastupa 12 država

Ekonomski uticaji i podaci

Do sada su efekti tarifa na ekonomiju spori i kontradiktorni. Prosečna stopa tarifa porasla je na oko 17,9% — najviši nivo od 1934. godine — sa približno 2,5% na početku godine, prema istraživanju Yale University’s Budget Lab. Ako sud poništi tarife koje su zasnovane na proglašenju vanrednog stanja, prosečna stopa bi mogla pasti na oko 9,1%.

Prihodi od tarifa porasli su na 195 milijardi dolara u fiskalnoj godini koja je završila 30. septembra, u odnosu na 77 milijardi u fiskalnoj 2024. Godišnji prihod koji potiče od tarifa iz opravdanih vanrednim stanjem iznosi oko 89 milijardi dolara, mada ukupne tarife čine manje od 4% federalnih prihoda od 5,2 biliona dolara u fiskalnoj 2025. Proizvođači su prijavili smanjenje zaposlenosti od objave tarifa, a fabrička aktivnost beleži mesečni pad.

Mogući pravni i praktični ishodi

• Ako sud potvrdi tarife, predsednik bi zadržao široko ovlašćenje da primenjuje IEEPA u ovakvim slučajevima, što bi ojačalo izvršnu moć u trgovinskoj politici.
• Ako sud poništi tarife, administracija i dalje može koristiti druge zakone za oporezivanje uvoza, ali bi izgubila osnovu da jednostrano nameće gotovo neograničene tarife zasnovane samo na proglašenju vanrednog stanja.

Kontekst i bezbednost

Rasprava se odvija pred konzervativno vođenim sudom koji je do sada pokazao sklonost da ne ograničava uvek izvršnu vlast, ali je istovremeno nezavisno reagovao na veliki broj pravnih pitanja. S obzirom na kratko vreme od kada je predmet prihvaćen, očekuje se relativno brza odluka u poređenju s uobičajenim rokovima Vrhovnog suda. Zbog prisustva visokih zvaničnika i javnog interesa, bezbednosne mere oko suda su pojačane.

Zaključak: Današnje izlaganje u Vrhovnom sudu predstavlja sudar grana vlasti — izvršne koja insistira na širokim vanrednim ovlašćenjima i zakonodavne koja drži do Kongresove kontrole tarifa. Presuda će imati posledice za američku trgovinsku politiku, budžetske prihode i granice predsedničke moći.