C/2025 K1 (ATLAS) je preživeo perihelion 8. oktobra i pokazao retku zlatno‑crvenu nijansu. Fotograf Dan Bartlett snimio je komet 29. oktobra, a astronomi smatraju da boju najverovatnije izaziva nizak sadržaj molekula koji sadrže ugljen u komi. Sa prividnom magnitudom ~9, komet je vidljiv dobrim teleskopom i biće najbliži Zemlji 25. novembra.
Zlatna traka na nebu — komet C/2025 K1 (ATLAS) preživeo opasan prolaz pored Sunca
Zlatna traka na nebu — komet C/2025 K1 (ATLAS) preživeo opasan prolaz pored Sunca
Nove fotografije pokazuju da je nedavno otkriveni komet C/2025 K1 (ATLAS) izdržao bliski prolaz pored Sunca i nakon toga zasijao retkom zlatno-crvenkastom nijansom, što je mnoge astronome iznenadilo — pri čemu su neki očekivali da će se komet raspasti pod uticajem Sunčevih sila.
Otkriće i putanja: Komet je otkriven u maju zahvaljujući mreži teleskopa Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System (ATLAS), sa lokacijama na Havajima, u Čileu i Južnoj Africi. C/2025 K1 je perihelion, odnosno najbližu tačku Suncu, dostigao 8. oktobra na udaljenosti od oko 31 miliona milja (50 miliona kilometara) — približno četiri puta bliže Suncu nego što je pri svom perihelionu prošao interstelarni objekat 3I/ATLAS 29. oktobra.
Fotografije i izgled: Astrofotograf Dan Bartlett snimio je impresivan kadar kometa 29. oktobra iz oblasti jezera June u Kaliforniji; fotografija prikazuje komet sa snažnim zlatnim sjajem i dugim repom koji izgleda kao da ga oblikuje solarni vetar, sličan oštećenjima u repu koja su primećena kod kometa Lemmon.
„Ovaj komet nije trebalo da preživi perihelion 8. oktobra. Međutim, preživeo je i sada prikazuje crveno/smeđe/zlatnu boju koja se retko viđa kod kometa,“ rekao je Bartlett za Spaceweather.com.
Ista neobična boja primećena je i na najmanje još dva nezavisna snimka iz Kalifornije i Arizone.
Zašto zlatna boja? Većina kometa deluje beličasto jer reflektuju široki spektar Sunčeve svetlosti, ali hemijski sastav kome (oblaku gasa, ledenih čestica i prašine oko jezgra) može promeniti boju zvezdanog „oblaka“. Zeleni tonovi se obično povezuju sa prisustvom dikarbona (C2) ili cijanida, dok plavi nijanse mogu ukazivati na ugljen-monoksid ili amonijak.
Astronom David Schleicher sa Lowell opservatorije izvestio je da C/2025 K1 ima izuzetno malo molekula koji sadrže ugljen (dikarbon, ugljen-monoksid, cijanid) — samo su dva druga poznata kometa imala manje ovih molekula. Taj nedostatak ugljen‑sadržajnih molekula smatra se najverovatnijim uzrokom zlatne nijanse, mada uticaj nedavnog prolaza pored Sunca ili relativno nizak odnos gasa i prašine u komi takođe mogu igrati ulogu. Tačan mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen.
Posmatranje: Trenutno C/2025 K1 ima prividnu magnitudu oko 9 — dovoljno svetlu da bude vidljiva dobrim amaterskim teleskopom ili kvalitetnim dvogledom, ali premračno za golim okom. Komet se nalazi između sazvežđa Device i Lava i najbolje je vidljiv neposredno pred svitanje. C/2025 K1 će biti najbliži Zemlji 25. novembra i verovatno će ostati lako posmatran do početka decembra.
Širi kontekst: U isto vreme medijska pažnja bila je usmerena i na interstelarni objekt 3I/ATLAS i komet Lemmon, a poslednjih godina primećeni su i kometi sa drugačijim bojama (npr. komet Nishimura, 12P/Pons-Brooks, C/2022 E3) zbog varijacija u hemijskom sastavu kome. Posmatranja C/2025 K1 pružaju dragocene podatke o raznolikosti kometarnog sastava i ponašanju pri bliskim susretima sa Suncem.
Pomozite nam da budemo bolji.
