Putin je naložio vladi da pripremi predloge za mogući nastavak nuklearnih proba nakon Trampove izjave da SAD treba da testiraju „na jednakoj osnovi“ sa drugim državama. Rusija je do sada poštovala CTBT, ali je 2023. povukla ratifikaciju; Putin je upozorio da bi Moskva uzvratila ako SAD ili druge zemlje počnu detonacije. Ostaje nejasno da li Tramp misli na prave nuklearne eksplozije ili na sistemska testiranja komponenti.
Putin traži predloge za mogući nastavak nuklearnih proba nakon Trampove najave
Putin zahteva analizu mogućeg nastavka nuklearnih testova
Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi da pripremi predloge o mogućem nastavku nuklearnih proba, kao odgovor na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da Pentagon treba da testira „na jednakoj osnovi“ sa drugim državama.
Tokom sastanka Saveta bezbednosti u sredu, Putin je podsetio da se Rusija do sada pridržavala Međunarodnog ugovora o potpunoj zabrani nuklearnih proba (CTBT), koji zabranjuje detonacije nuklearnih naprava u testne svrhe. Ipak, kako je naglasio: „Ako bi Sjedinjene Države ili neka druga država članica Ugovora sprovela takve probe, Rusija bi bila prinuđena da preduzme recipročene mere.“
"Ako bi SAD ili neka druga potpisnica Ugovora sprovela takve probe, Rusija bi bila primorana da odgovori recipročnim merama," — Vladimir Putin
Donald Tramp je u intervjuu za emisiju 60 Minutes izjavio da „mi ćemo testirati“, navodeći da, prema njegovom mišljenju, i Rusija i Kina testiraju nuklearno oružje. Međutim, nije precizirao da li misli na stvarne nuklearne detonacije ili na sistemska i „nekritična“ testiranja komponenata oružja.
Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev kritikovao je izjavu Trampa na društvenim mrežama: „Niko ne zna šta je Tramp mislio pod 'nuklearnim testiranjem' (verovatno ni on sam ne zna). Ali on je predsednik SAD — posledice takvih reči su neizbežne.“
Kina i Pakistan demantovali su Trampove optužbe o tajnim detonacijama; od zemalja koje su izvele nuklearne detonacije posle 1990‑ih, jedino je Severna Koreja javno izvela probe. Poslednja poznata nuklearna detonacija Rusije dogodila se 1990. godine, SAD su poslednji put detonirale nuklearno sredstvo u testu 1992, a Kina 1996. godine.
SAD su među gotovo 180 država koje su potpisale CTBT, ali ga, kao i nekoliko drugih nuklearnih sila, nikada nisu ratifikovale — a Rusija je 2023. povukla svoju ratifikaciju, što je pojačalo zabrinutost i spekulacije o mogućem povratku detonacijama.
Iako je Moskva intenzivirala probe sistema sposobnih za nošenje nuklearnog oružja i radila na modernizaciji naoružanja, do sada nije najavila ponovni početak nuklearnih detonacija.
Šta to praktično znači?
Postoje dve osnovne interpretacije Trampove izjave: (1) ponovne atomske detonacije — koje SAD nisu izvodile decenijama, ili (2) intenzivnija testiranja sistema za isporuku i „nekritični“ testovi komponenti nuklearnog oružja. Zvaničnik Ministarstva energetike SAD izjavio je da se trenutačno govori o sistemskim, a ne nuklearnim eksplozijama — testiranju komponenti i mehanizama, a ne o detonaciji nuklearne bojeve glave.
Promene u ruskoj nuklearnoj doktrini prošle godine, koje su formalno snizile prag za upotrebu nuklearnog oružja u određenim okolnostima, dodatno pojačavaju značaj svake izjave o mogućim testiranjima. Moskva je takođe upozorila da bi svaki konvencionalni napad na rusku teritoriju koji je podržan od strane nuklearne sile mogao biti tretiran kao zajednički napad.
Situacija ostaje napeta i nejasna — puno zavisi od toga šta konkretno SAD nameravaju da urade i kako na to odgovore druge sile.
Pomozite nam da budemo bolji.
