Astronomi su zabeležili najsnažniji bljesak energije od supermasivne crne rupe, udaljene oko 10 milijardi svetlosnih godina. Crna rupa je procenjena na ~500 miliona Sunčevih masa, a bljesak je na vrhu bio ~10 biliona puta sjajniji od Sunca. Naučnici veruju da je uzrok plima‑rastrzanje (TDE) — rastrzanje i konzumacija zvezde mase najmanje 30 Sunčevih masa. Posmatranje je počelo 2018., a studija je objavljena u Nature Astronomy.
Crna rupa progutala džinovsku zvezdu — zabeležen najsnažniji bljesak energije od supermasivne rupe
Crna rupa progutala džinovsku zvezdu i proizvela najsnažniji bljesak
Džinovska zvezda koja je zalutala preblizu supermasivne crne rupe verovatno je rastrgnuta i progutana, što je proizvelo najsnažniji bljesak energije te vrste koji je ikada zabeležen.
Dogodak je potekao iz objekta označenog J2245+3743, udaljenog oko 10 milijardi svetlosnih godina. Istraživači procenjuju da je crna rupa imala masu oko 500 miliona puta veću od Sunca, a bljesak je na vrhuncu bio približno 10 biliona puta sjajniji od našeg Sunca.
Kako su posmatrali događaj
Izvor je prvi put registrovan 2018. godine od strane nekoliko zemaljskih instrumenata, među kojima je opservatorija Palomar (Caltech). Tokom nekoliko meseci bljesak je porastao za faktor oko 40, a na neki trenutak bio je i oko 30 puta intenzivniji od bilo kog ranijeg bljeska supermasivne crne rupe zabeleženog do tada. Zbog ogromne udaljenosti, posmatrači zapravo gledaju u daleku prošlost — u epohe kada je univerzum bio znatno mlađi.
Objašnjenje — plima‑rastrzanje (TDE)
Nakon isključenja drugih mogućih uzroka, tim astronoma smatra da je najverovatnije objašnjenje događaj plima‑rastrzanja (tidal disruption event, TDE). Tokom TDE-a crna rupa razdire zvezdu: materija se rasteže i zagreva (takozvana „spageti‑fikacija“), formira se akrecioni disk i nastaju snažni šokovi i izbačaji materije koji emituju intenzivno zračenje u ultraljubičastom i vidljivom delu spektra. Ako je ovo zaista TDE, progutana zvezda mogla je imati masu najmanje 30 Sunčevih masa.
Zašto je ovo važno
Ovaj događaj je značajan jer predstavlja najmoćniji i jedan od najudaljenijih bljeskova povezivanih sa supermasivnom crnom rupom — pruža retku priliku da se prouče ekstremne fizičke uslove i rast crnih rupa u mladom univerzumu. Astronomi i dalje prate slabljenje bljeska kako bi bolje razumeli dinamiku i trajanje procesa.
Tim se nada da će naredne velike pretrage neba, poput opservatorije Vera C. Rubin, otkriti još sličnih događaja i pomoći u statističkom razumevanju TDE-ova. Studija je objavljena 4. novembra u časopisu Nature Astronomy, a vodeći autor je Matthew Graham iz Caltecha.
Pomozite nam da budemo bolji.
