Papa u Vatikanu sa predsednikom Palestine — novi apel za rešenje dve države

Rim — Papa se u četvrtak sastao u Vatikanu sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abbasom u njihovom prvom ličnom susretu otkako je papa izabran u maju. Sastanak, koji je trajao oko sat vremena i koji je Sveta Stolica opisala kao "srdačan", fokusirao se na humanitarnu katastrofu u Gazi i obnovu poziva na rešenje dve države kao put ka trajnom miru.

Sastanak je održan gotovo mesec dana nakon što je u Gazi na snagu stupilo primirje posredovano iz SAD, koje je donelo krhki mir posle više od dve godine nasilja započetog terorističkim napadima 7. oktobra 2023. godine.

Prema saopštenju Vatikana, oba lidera su se složila o "hitnoj potrebi da se pruži pomoć civilnom stanovništvu u Gazi" i o tome da se "okonča konflikt kroz nastojanje da se postigne rešenje dve države", što podrazumeva uspostavljanje nezavisne palestinske države pored Izraela.

Poseta Abasa takođe je obeležila desetu godišnjicu "Sveobuhvatnog sporazuma" potpisanog 2015. godine između Svete Stolice i Države Palestine, kada je Vatikan formalno priznao palestinsku državnost.

Abas, koji predvodi Palestinsku upravu (PA) — instituciju koja delimično upravlja delovima Zapadnog brega, ali nema vlast u pojasu Gaze — stigao je u Rim u sredu i posetio Baziliku Santa Maria Maggiore, gde je položio cveće. Za Abbasov tim, susret u Vatikanu predstavlja priliku za ponovnu potvrdu međunarodne podrške ideji palestinske države u trenutku kada se njen ostvarivi put na terenu čini sve složenijim.

Abas je izjavio da je PA spremna da preuzme upravljanje posleratnom Gazom, ali premijer Benjamin Netanjahu i deo njegove vladajuće koalicije odbacuju bilo kakvu ulogu PA ili Hamasa u pojasu i izričito isključuju stvaranje palestinske države dok je on premijer. Koalicija takođe sadrži tvrde frakcije koje podržavaju širenje naselja u okupiranim zonama.

Papa je osudio prinudno raseljavanje civila i pozvao na kontinuiranu i neometanu humanitarnu pomoć za stanovništvo Gaze, ali se u zvaničnim izjavama uzdržao od upotrebe termina kao što je "genocid" za opis vojnih operacija. Ton papinske diplomatije ostaje usmeren na zaštitu civila i promovisanje pregovora.

Vatikanova dosledna podrška rešenju dve države ukazuje na nastavak međunarodnog konsenzusa, ali i na realnost da ovo rešenje sve manje nailazi na podršku među samim akterima na terenu. Nedavne ankete pokazuju da većina Isrelaca i Palestinaca sve manje veruje da je sporazum moguć.

Među Palestincima, anketa iz kraja oktobra beleži pad optimizma u pogledu državnosti, usled nezadovoljstva radom Palestinske uprave i porasta podrške pokretima koji tvrđe nastupaju. Iako je došlo do određenog pomeranja retorike nekih aktera, ključna sporna pitanja o sigurnosti, granicama i statusu Jerusalima i dalje ostaju nerešena.

Šta sledi

Sastanak u Vatikanu daje politički i simbolički impuls diplomatskim naporima, ali ostvarivanje rešenja dve države zahteva obnovljene pregovore, jasne garancije bezbednosti i međunarodnu posvećenost njihovoj realizaciji. Dok se humanitarna pomoć smatra prioritetom, politička pitanja ostaju ključni izazov za bilo kakav održiv sporazum.