Klaudija Šejnbaum traži brže prijave i reformu zakona nakon što ju je na ulici neželjeno dodirnuo muškarac

Predsednica Meksika najavila mere posle javnog napada

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum u četvrtak je predstavila inicijative kojima želi da poveća broj prijava i poboljša proces gonjenja seksualnog zlostavljanja, nakon što ju je u utorak u centru Mexico Sitija neželjeno dodirnuo pijani muškarac — incident koji je izazvao široko javno negodovanje.

Napadač je, dok je Šejnbaum pozdravljala pristalice, stavio jednu ruku preko njenog ramena, drugom je dodirivao kuk i grudi i pokušao da je poljubi po vratu. Član predsedničkog obezbeđenja odmah ga je udaljio, a predsednica je podnela prijavu za seksualno uznemiravanje — kategoriju koja u zakonodavstvu Mexico Sitija obuhvata nepristojno ponašanje i dodirivanje.

Konkretni koraci i statistike

Šejnbaum je naložila preispitivanje neusaglašenih zakona o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju u svih 32 meksičke savezne države i pozvala na uspostavljanje efikasnog, brzog sistema prijavljivanja kako bi „pravda zaista bila zadovoljena“. Međutim, nije iznela konkretne pravne korake ili vremenski okvir za reforme.

Citlalli Hernandez, državna sekretarka za pitanja žena, izjavila je da je ove godine podneto више од 25.000 prijava za seksualno uznemiravanje. Ujedinjene nacije procenjuju da će oko 70% meksičkih devojaka i žena starijih od 15 godina doživeti bar jedan incident seksualnog uznemiravanja tokom života; Šejnbaum je navela i podatak da je oko 45% žena iskusilo seksualno „zlostavljanje“.

Širi kontekst i reakcije

Seksualno uznemiravanje u javnim prostorima u Meksiku je toliko rašireno da su gradske vlasti u poslednjoj deceniji uvele vagone i prostore namenjene samo ženama u metro-sistemima — slične mere postoje i u gradovima poput Mumbaja i Rija. Mnogi stručnjaci i aktivistkinje ukazuju da broj prijava verovatno znatno potcenjuje pravu razmeru problema, jer žene često ne prijavljuju zlostavljanje zbog straha od stigmatizacije ili neefikasne reakcije institucija.

„Neka ono što se dogodilo posluži da se žene ne osećaju same u situacijama uznemiravanja ili zlostavljanja... i da bi se to desilo, potrebne su institucije i vlada koja ih podržava,“

Navodeći da odbija dodatno pojačanje sopstvenog obezbeđenja, Šejnbaum je rekla: „Moramo biti blizu naroda.“ Incident je izazvao i širu debatu o sigurnosti javnih prostora, odgovornosti vlasti i nužnosti pravnih reformi kako bi žrtve imale lakši pristup pravdi.

Zaključak: Napad na predsednicu otvorio je ponovo pitanje sistemskih nedostataka u zaštiti žena i omogućio je zvaničnicima da najave reforme i poboljšanja u procesu prijavljivanja. Ostaje da se vidi koje će konkretne mere biti predložene i implementirane u praksi.