Na samitu u Amazoniji svetski lideri su intenzivirali kritike prema fosilnim gorivima, dok je brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva pozvao na "mapu puta" za zaustavljanje krčenja šuma i smanjenje zavisnosti od ugljovodonika. Delegati upozoravaju da je cilj od 1,5°C sve teže ostvariv, ali ostaje nada u sporazume o metanu i finansijskoj podršci. Izostanak nekih najvećih zagađivača i potreba za konsenzusom među gotovo 200 zemalja otežavaju odlučnije korake.
Lideri pojačavaju pritisak na fosilna goriva u Amazoniji — Lula pozvao na "mapu puta" pred COP30
Belem, Amazonija — Svetski lideri i ministri nastavili su razgovore o klimi drugog dana samita u Brazilu, dok su oštri govori i usmerene kritike prema velikim naftnim kompanijama obeležili otvaranje skupa.
Ključne tvrdnje i kontekst
Dozens of ministers and several heads of state, including representatives from Spain, Germany and Namibia, gathered in Belém shortly before the United Nations' two-week COP30 conference begins. Dokazi o klimatskoj krizi — koju u najvećoj meri pogoni sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma — postaju sve jasniji: poslednjih 11 godina bili su najtopliji zabeleženi periodi, uz intenzivnije uragane, talase vrućine i šumske požare.
Reakcije lidera
Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres i više državnika ocenili su da je sve verovatnije da svet neće uspeti da ograniči zagrevanje ispod 1,5°C — glavnog cilja Pariškog sporazuma — ali nisu se zvanično odrekli cilja od 2°C.
"Mapa puta" za zaustavljanje krčenja šuma, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i mobilisanje neophodnih finansijskih sredstava, kako je zatražio brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva, dobila je široku podršku i aplauz prisutnih.
Koaliciju podrške čine evropske zemlje i brojne male ostrvske države koje su posebno ranjive na sve jače ciklone i podizanje nivoa mora. Gaston Browne, premijer Antigve i Barbude, oštro je kritikovao velike zagađivače: "nastavljaju namerno da uništavaju naša morska i kopnena okruženja svojim otrovnim gasovima iz fosilnih goriva."
Političke prepreke
Izostanak lidera nekih od najvećih svetskih zagađivača bacio je senku na razgovore, ali je i podstakao pozive za veću međunarodnu mobilizaciju. Na primer, administracija iz Sjedinjenih Država (u tekstu se navodi Donald Trump) otvoreno osporava klimatsku nauku, što dodatno polarizuje pregovore.
Na COP28 u Dubaiju pre dve godine zemlje su se, po prvi put, obavezale na "prelazak" sa nafte, gasa i uglja. Međutim, tema je pala na listi prioriteta dok države balansiraju ekonomske pritiske, trgovinske tenzije i bezbednosne krize.
Praktični potezi i šta očekivati na COP30
Iako je formalna odluka u Belemu o potpunom napuštanju fosilnih goriva malo verovatna zbog potrebe za konsenzusom među gotovo 200 zemalja, sam samit će demonstrirati koliko su dosadašnje dobrovoljne obaveze zemalja kredibilne i sprovedive.
Posebna pažnja usmerena je na metan — označen kao "superzagađivač" i glavna komponenta prirodnog gasa koja lako curi iz infrastrukture. "Svet mora povući kočnicu na metan", poručila je Mia Mottley, premijerka Barbadosa i istaknuta figura u globalnoj klimatskoj diplomatiji.
Paradoksalno, Brazil je upravo odobrio svojoj državnoj naftnoj kompaniji početak istraživanja u priobalnom delu Amazona, što dodatno komplikuje domaću i međunarodnu dinamiku.
Na šta da obratimo pažnju
- Stvarne obaveze i rokovi za smanjenje emisija, posebno najave o metanu;
- Mehanizmi finansiranja zaštite šuma i podrške tranziciji zemljama u razvoju;
- Da li će velika imena iz sveta energetike i politike ponuditi nove konkretne planove ili samo retoričku podršku.
Belem je tako postao pozornica za testiranje spremnosti zemalja da pretvore retoriku u obavezujuće akcije pre početka COP30.
Pomozite nam da budemo bolji.
