Predsednik Masud Pezeškijan upozorio je da Teheran može uvesti restrikcije vode, a u krajnjem slučaju i evakuaciju, ako do kraja novembra ne padne dovoljna količina kiše. Rezervoari su pali na najniže nivoe u poslednjih 60 godina — brana Latijan je na oko 9% (~9 miliona m3). Grad (≈9,1M) i provincija (≈14,5M) suočavaju se s padom hidroenergetske proizvodnje, dok poljoprivreda troši oko 80% sveže vode i traži hitnu modernizaciju.
Upozorenje iz Teherana: moguća ograničenja vode i čak evakuacija ako do kraja novembra ne bude padavina
Teheran u alarmantnoj situaciji: rezervoari na istorijskim minimumima
Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da glavni grad zemlje može da bude suočen sa ozbiljnim režimom ograničenog snabdevanja vodom, a u najekstremnijem slučaju i sa evakuacijom, ukoliko do kraja novembra ne padnu značajnije padavine. Poludržavna agencija SNN.ir prenela je izjavu predsednika koji je opisao stanje kao "izuzetno kritično".
"Ako u Teheranu ne bude padavina do kraja novembra, moraćemo da uvedemo restrikcije vode. A ako i dalje ne bude padavina, moraćemo da evakuišemo Teheran." — Masud Pezeškijan
Ključne činjenice
- Teheran je ušao u šestu uzastopnu godinu suše; neki rezervoari imaju manje od 10% kapaciteta.
- Brana Latijan, jedna od pet ključnih akumulacija, ima oko 9% kapaciteta — približno 9 miliona m3 vode, prema navodima zamenika ministra energetike Mohammad Javanbakhta.
- Grad ima oko 9,1 miliona stanovnika, dok provincija broji približno 14,5 miliona.
- Pad nivoa voda smanjuje proizvodnju hidroelektrana, a neke termoelektrane su morale da obustave rad zbog manjka vode za hlađenje.
Uzroci i posledice
Iranski energetski sistem i dalje je snažno zavisan od hidroenergije i fosilnih goriva; solarna i vetroenergija čine zanemarljiv deo kapaciteta. Sankcije, skepticizam investitora i decenije nedovoljnog ulaganja usporili su diversifikaciju energetskog miks-a. Stručnjaci ukazuju da je jasno povezan pad dostupnosti vode sa padom proizvodnje električne energije.
Kritičari takođe ističu loše planske odluke: industrije koje troše velike količine vode — kao što su čelik, cement i petrokemija — locirane su u najsušnijim regionima. Poslanik Reza Sepahvand naveo je da su takve politike preusmerile reke prema unutrašnjim fabrikama, umesto da se industrija postavi na obalu. Nacionalna organizacija za prostorno i vodno planiranje sada savetuje premeštanje tih postrojenja u obalne zone koje mogu koristiti desalinizovanu vodu.
Poljoprivreda troši oko 80% sveže vode u Iranu, često putem neefikasnih sistema navodnjavanja i za zahtevne useve u suvim oblastima. Zvaničnici ističu potrebu za modernizacijom navodnjavanja i obnovom akvifera kako bi se ublažile i nestašice vode i problemi u snabdevanju električnom energijom.
Ekološki uticaj
Sušenje reka i močvara dovelo je do pogoršanja ekoloških uslova: česte oluje prašine prekrivaju velike gradove, a Urmijsko jezero na severozapadu — nekada jedno od najvećih slanih jezera — praktično je presušilo, ostavljajući široke slane ravnice koje dodatno pojačavaju prašinske oluje i ugrožavaju okolna naselja.
Mogući koraci: u kratkom roku vlasti mogu uvesti režim restrikcija vode, prioritetizovati snabdevanje pijaćom vodom i energijom, te pokrenuti kampanje štednje; u srednjem i dugom roku neophodne su investicije u desalinizaciju, diversifikaciju izvora energije, modernizaciju poljoprivrede i plansko premeštanje vodno-intenzivnih industrija.
Pomozite nam da budemo bolji.
