Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS pod povećalom naučnika — šta znamo i zašto je važna

Zašto naučnici žure da prouče kometu iz dubokog svemira?

Astrofizičari intenzivno prate 3I/ATLAS, retku međuzvezdanu kometu koja je ove godine ušla u Sunčev sistem i već proletela pored Marsa. Objekat ne predstavlja opasnost za Zemlju, ali daje jedinstvenu priliku da se direktno prouči materija nastala izvan našeg sistema — nešto što do sada naučnici imaju veoma retko.

Osnovne činjenice

3I/ATLAS je tek treći međuzvezdani objekat zabeležen u Sunčevom sistemu. Prethodili su mu 1I/’Oumuamua (otkriven 2017.) i 2I/Borisov (2019.). Kometi su prastara nebeska tela sastavljena od leda, prašine i gasova — ostaci procesa formiranja zvezda i planeta.

Otkrivanje

Objekt je prvi zabeležio Larry Denneau iz tima ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) u Rio Hurtado, Čile. Projekat finansira NASA, a vodi Institut za astronomiju Univerziteta na Havajima.

Putanja i približavanja

• Komet je proletao pored Marsa u oktobru na udaljenosti oko 29 miliona km i brzinom ~310.000 km/h.
• Perihel — najbliža tačka Suncu — bio je krajem oktobra.
• Prema NASA, najbliže Zemlji naći će se u decembru, na oko 270 miliona km (još uvek dalje od Sunca nego što je Zemlja).
• Trenutno je putanja takva da je objekat skriven iza Sunca i nevidljiv sa tla; NASA očekuje da će se ponovo pojaviti početkom decembra 2025.

Ko ga posmatra i zašto

Zbog retkosti ovakvog posetioca, veliki broj svemirskih instrumenata i misija okrenuo je senzore ka 3I/ATLAS, kako bi se prikupili podaci o veličini, strukturi i hemijskom sastavu:

• Hubble je snimio suzasto oblikovanu omotnicu prašine oko ledenog jezgra.
• Više misija i instrumenata (uključujući rover-e na Marsu — Perseverance od 2021. i Curiosity od 2012., Mars Reconnaissance Orbiter, Parker Solar Probe, SOHO, kao i Europa Clipper, Lucy, Psyche i misiju PUNCH) prate prolazak i šalju vredne podatke.
• Evropska misija Juice takođe ga je posmatrala tokom novembra.

Šta smo saznali o fizičkim osobinama

Višestruka posmatranja ukazuju da je putanja komete hiperbolična, što znači da ne prati zatvorenu orbitu oko Sunca i da potiče izvan Sunčevog sistema. Hubble je procenio prečnik jezgra na između ~440 m i 5,6 km. Koma (mutni halo oko jezgra) pokazuje visok sadržaj ugljen-dioksida (CO2), što upućuje da je kometa formirana u veoma hladnoj regiji daleko od svoje zvezde.

Zašto je ovo važno

Proučavanje 3I/ATLAS pruža retku priliku da se direktno uporede materijali iz drugog zvezdanog sistema sa materijalom iz našeg. Podaci o sastavu, strukturi i ponašanju kome pod uticajem Sunca mogu pomoći u razumevanju formiranja planeta i širenju gradivnih delova zvezdanih sistema.

Napomena: Svi podaci su zasnovani na poslednjim objavama agencija i posmatranjima iz relevantnih misija. Objekt ne predstavlja pretnju za Zemlju.

Ako želite, mogu pripremiti kraći dnevni izveštaj o najnovijim posmatranjima i slikama komete za objavu.