Rat u Gazi je ostavio gradove i infrastrukturu u ruševinama: više od 68.000 poginulih, oko 10.000 i dalje pod ruševinama, i 92% oštećenih ili uništenih stambenih objekata. Dok su u Dohi svetski lideri ponovo potvrdili obaveze za iskorenjivanje siromaštva, humanitarne organizacije upozoravaju da deklaracije same po sebi ne obezbeđuju pristup pomoći, sigurnost i poštovanje humanitarnog prava. Aktivisti traže trajni prekid vatre, otvaranje prelaza i odgovornost kako bi obnova i razvoj bili mogući.
Gaza svedena na prašinu: dok u Dohi obećavaju iskorenjivanje siromaštva, humanitarna kriza se produbljuje
Gaza svedena na prašinu
Za stanovnika Gaze Jasira Šahina najteži su, kako kaže, bili noćni trenuci tokom razarajućeg dvogodišnjeg rata koji je pokrenut 7. oktobra 2023. godine.
„Mnoge noći ležali smo budni, suve usne, srce nam je tuklo od straha, osećali smo kao da se nebo nad nama ruši“, rekao je Šahin za Al Jazeeru.
Stanje na terenu
Pojas Gaze leži u razvalinama: ekonomija je razorena, infrastruktura uništena, a velik deo stanovništva raseljen. Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, potvrđeno je više od 68.000 poginulih Palestinaca, dok je oko 10.000 ljudi i dalje zatrpano pod ruševinama.
Procene UN ukazuju da je 92% stambenih objekata oštećeno ili uništeno i da je nastalo između 55 i 60 miliona tona ruševina. „Škole, klinike, radnje, domovi… sve što je omogućavalo funkcionisanje života svedeno je na prašinu“, navodi Šahin.
Pristup pomoći i osnovnim potrepštinama
Dok su u Dohi svetski lideri na Drugom svetskom samitu za socijalni razvoj (WSSD) ponovo obećavali da „neće ostaviti nikoga po strani“, realnost u Gazi ostaje kritična. Šahin ističe da, iako su cene ponegde pale u odnosu na najgore periode rata, one su i dalje 6–10 puta više nego pre sukoba.
Vladina medijska kancelarija Gaze je saopštila da je Izrael dozvolio ulazak samo 4.453 kamiona pomoći — što je, prema toj izjavi, tek oko četvrtine od onoga što je dogovoreno svakodnevno u okviru prekida vatre koji je stupio na snagu 10. oktobra.
Zdravstvo, obrazovanje i humanitarni rad
Rohan Talbot iz organizacije Medical Aid for Palestinians (MAP) upozorava da, uprkos prekidu vatre, zdravstveni sektor ostaje katastrofalan: nedostaje medicinske opreme i lekova, a stotine zdravstvenih radnika su ubijene ili zadržane. „Razvoj je nemoguć dok Palestincima budu uskraćena osnovna prava na bezbednost, kretanje i dostojanstvo“, rekao je Talbot.
Aziz Hafiz iz organizacije Humanity First UK dodaje da nijedna deklaracija ne može zameniti pravo na slobodu i bezbednost, ali naglašava da to ne znači čekanje: „Svaki program stručnog osposobljavanja, obnova škola ili psihosocijalna inicijativa postaje čin protiv očaja.“
Šta je neophodno za obnovu?
Aktivisti i humanitarci traže trajni prekid vatre, potpuno otvaranje prelaza i neometan priliv pomoći i medicinskih zaliha. Talbot ističe da međunarodna zajednica mora da primeni pritisak na odgovorne kako bi se poštovalo međunarodno humanitarno pravo i omogućila dugoročna obnova.
Šahin kaže da Palestinci žele da obnovе svoje domove sopstvenim rukama i da povrate deo normalnog života, ali postavlja i pitanje: koliko će trajati samo uklanjanje ruševina i kada će gradnja moći da počne? „Obnova nije samo beton i zidovi — radi se o ponovnom izgradnji života, osećaja sigurnosti i dostojanstva“, zaključuje on.
Napadi i kršenja prekida vatre
Prema podacima Vladine medijske kancelarije Gaze, Izrael je navodno prekršio prekid vatre najmanje 80 puta, a od početka prekida vatre je, po tim navodima, ubijeno više od 240 Palestinaca, uključujući desetine dece. MAP i druge organizacije pozivaju na pravdu, odgovornost i političku volju da se uklone koreni patnje u Gazi, uključujući vojnu okupaciju i blokadu.
Zaključak: Dok Dohi promovišu globalne deklaracije o razvoju i iskorenjivanju siromaštva, humanitarni radnici upozoravaju da bez sigurnog pristupa pomoći, poštovanja prava i trajnog prekida vatre, obnova i razvoj u Gazi ostaju nedostižni.
Pomozite nam da budemo bolji.
