Međunarodni tim je potvrdio da su ostaci Bele od Mača autentični i da je vojvoda ubijen u planskom, tročlanom napadu 1272. godine. Forenzička analiza identifikovala je 26 povreda (9 na lobanji, 17 na telu), a raspored rana ukazuje na korišćenje najmanje dve vrste oružja — sablje i dugog mača. Nalaz otvara mogućnost daljih genetskih istraživanja loze Árpád i pomaže u razjašnjavanju drugih istorijskih ubistava.
Krvavi obračun iz 1272: ostaci Bele od Mača razotkrivaju plansko tročlano ubistvo
Otkriće i nova rekonstrukcija
Međunarodni tim istraživača ponovo je analizirao ostatke mađarskog plemića Bele od Mača i izneo detaljnu rekonstrukciju njegovog nasilnog kraja iz 1272. godine. Studija, objavljena u časopisu Forensic Science International: Genetics, potvrđuje autentičnost kostiju i jasno ukazuje da smrt nije bila munjeviti čin strasti, već planski i koordinisan napad.
Pozadina slučaja
Bela od Mača, rođen oko 1243. godine u lozi Árpád, bio je unuk Bele IV s majčine strane i imao je veze s ruskо-nordijskom dinastijom Rurik s očeve. Postal je ban (titula slična viceroyu) Mača. Savremeni austrijski zapisi iz 13. veka navode da je za njegovo ubistvo u novembru 1272. optužen drugi ban, Henrik Kőszegi. Njegove teško osakaćene ostatke sakupile su sestra Margit i nećaka Eržebet i sahranile ih u sakristiji dominikanskog samostana u blizini današnje Budimpešte.
Iskopavanje, nestanak i ponovno otkriće
Beleovo telo je ostalo sahranjeno oko 643 godine sve do arheološkog iskapanja 1915. Bioantropološka analiza iz 1936. konstatovala je da se ne radi o dvoboju: zabeleženo je više posekotina mačem (tada je govoren o oko 23 posekotine) i brojne povrede lobanje koje su ukazivale na zasjedu više napadača. Kostur se godinama smatrao izgubljenim tokom Drugog svetskog rata, da bi 2018. bio slučajno pronađen u drvenom sanduku u Mađarskom prirodnjačkom muzeju.
Multidisciplinarna analiza i rekonstrukcija napada
Nakon verifikacije identiteta, tim koji su činili arheolozi, forenzičari, genetičari i stomatolozi identifikovao je ukupno 26 povreda koje su nastale u trenutku smrti: 9 na lobanji i 17 na kostima izvan lobanje. Analiza ugaova i rasporeda povreda omogućila je istraživačima da rekonstrušu položaj napadača i dinamiku sukoba.
"Raspored povreda sugeriše da se vojvoda suočio sa atentatorima u otvorenom okršaju, bio svestan napada i pokušao da se brani," navodi se u objavljenom saopštenju.
Prema rekonstrukciji, napad su izvela najmanje tri osobe: jedan napadač prišao je frontalno, dok su druga dvojica delovali istovremeno s leve i desne strane. Istraživači procenjuju da su korišćena najmanje dva tipa oružja — verovatno sablja i dugi mač — što odgovara različitim vrstama posekotina i dubinama rana. Duboke povrede ukazuju i na to da Bela nije nosio telo-zaštitu ili oklop.
Posledice i značaj nalaza
Analiza povreda sugeriše i redosled napada: prvobitni udarci u glavu i gornji deo tela, zatim odbrambene povrede dok je pokušavao da se zaštiti, posle čega su dodatni udarci sa strana naterali žrtvu da padne, a ubice su nastavile da ga gađaju dok je bio na zemlji. Autori navode da šablon povreda ukazuje i na planiranje i emotivnu uključenost napadača.
Pored forenzičkog značaja, ostaci Bele od Mača predstavljaju gotovo kompletan skelet potomka loze Árpád — što je retko za ovo razdoblje osim skeleta Bele III — i otvaraju mogućnost genetskog proučavanja tadašnje vlastela. Katalogizacija DNK podataka može pomoći da se bolje razumeju rodbinske veze i zatvore drugi srednjovekovni „hladni slučajevi“ u budućnosti.
Zaključak
Ovaj slučaj je primer kako integrisani pristup arheologije, forenzike i genetike može značajno proširiti znanje o istorijskim događajima i rekonstrukciji nasilnih smrti iz daleke prošlosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
