Nova studija zasnovana na podacima misije Cassini pokazuje da Saturnov mesec Encelad (prečnik ≈ 499 km) emituje toplotu na oba pola, što podržava postojanje globalnog, slanog podzemnog okeana. Prisutnost vode, toplote i hemikalija kao što su fosfor i ugljovodonici čini Encelad jednom od najperspektivnijih meta za potragu za životom. Energiju za održavanje stabilnih uslova obezbeđuje plimsko zagrevanje izazvano gravitacijom Saturna. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdila starost okeana i njegov potencijal za razvoj života.
Encelad — Saturnov mesec koji bi mogao da podrži život: nova studija otkriva toplotu na oba pola
Encelad pokazuje znakove dugoročno stabilnih uslova pogodnih za život
Podaci prikupljeni tokom misije NASA-inog svemirskog broda Cassini i objedinjeni u novoj studiji objavljenoj u časopisu Science Advances ukazuju da Saturnov mesec Encelad možda može da podrži život. Istraživanje sugeriše da se sa njegova dva pola emituje značajna toplota, što podržava ideju o postojanju globalnog, slanog podzemnog okeana.
Encelad, prečnika oko 310 milja (≈ 499 km), među 274 Saturnova meseca ističe se kao jedna od najperspektivnijih meta u potrazi za vanzemaljskim životom. Tim istraživača sa Univerziteta Oksford, Southwest Research Institute i Planetary Science Institute utvrdio je da su toplotni tokovi prisutni i na severnom i na južnom polu meseca, dok su ranija merenja detektovala pojačanu aktivnost uglavnom na južnom polu.
"Encelad je ključna meta u potrazi za životom van Zemlje," rekla je Georgina Miles iz Southwest Research Institute, glavna autorka studije.
Autori studije opisuju Encelad kao "veoma aktivan svet sa globalnim, slanim podzemnim okeanom za koji se veruje da je izvor njegove toplote." Prisustvo vode, geotermalne toplote i hemikalija poput fosfora i ugljovodonika čini ovaj mesec jednim od najpogodnijih mesta u Sunčevom sistemu za potencijalni razvoj života nezavisno od Zemlje.
Kako se održava toplota?
Studija navodi da se ravnoteža između dobijanja i gubitka energije u podzemnom okeanu održava plimskim zagrevanjem, uzrokovanim gravitacionim dejstvom Saturna. Dok Mesec kruži oko planete, Saturnova gravitacija ga kompresuje i izdužuje, što stvara unutrašnje trenje i generiše toplotu. Ako bi dotok energije bio prevelik, aktivnost okeana i površinska aktivnost bi se pojačali; premali dotok doveo bi do smrzavanja i smanjenja aktivnosti.
Šta je otkrio Cassini?
NASA-in brod Cassini 2005. je otkrio velike izboje vodene pare (pljuskove) koji izbijaju iz podzemnog okeana kroz pukotine u ledenoj kori Encelada, što je prvi jasan dokaz aktivnog okeana ispod leda. Nova analiza podataka ukazuje da je emisija toplote šira i kompleksnija nego što se ranije mislilo.
Šta dalje?
Iako otkriće aktivnosti na oba pola značajno povećava šanse da Encelad poseduje dugoročno stabilne uslove pogodne za život, istraživači naglašavaju da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se odredila starost podzemnog okeana i koliko dugo su stabilni uslovi postojali. Ta informacija je ključna za procenu da li su postojali dovoljno dugi vremenski prozori za nastanak i razvoj života.
Zaključak: Encelad ostaje jedna od najzanimljivijih meta za buduće misije i istraživanja zbog kombinacije vode, energije i ključnih hemijskih elemenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
