Tim Češkog speleološkog društva otkrio je najveću poznatu paučinu — „megagrad" od preko 1.040 ft² (≈97 m²) — u sumpornoj pećini na granici Albanije i Grčke, koju naseljava oko 111.000 paukova Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Analize pokazuju da se pauci hrane mušicama koje zavise od sumpor-oksidujućih mikroba, što povezuje zajednicu sa hemoautotrofnom bazom hranidbenog lanca. Genetska odstupanja pećinskih populacija ukazuju na prilagođavanje i moguću evoluciju kolonijalnog ponašanja.
„Megagrad“ paučina: Najveća poznata mreža (~1.040 ft² / ≈97 m²) i 111.000 paukova otkrivena u sumpornoj pećini
Otkrivanje: Tokom istraživanja sumporne pećine na granici Albanije i Grčke, tim iz Češkog speleološkog društva naišao je na izuzetno veliko klasterno naselje paučina — tzv. „megagrad“ — koji pokriva preko 1.040 kvadratnih stopa (≈97 m²). U toj mreži živi približno 111.000 jedinki dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Prema autorima studije objavljene u časopisu Subterranean Biology, ovo je prvi dokumentovani slučaj zajedničkog građenja mreža od strane ovih vrsta.
Ekstremno stanište
Sumporne pećine spadaju među najekstremnija staništa na Zemlji: potpuno su mračne i ispunjene vodonik-sulfidom (H2S), gasom otrovnim za većinu organizama. Život u takvim pećinama zasniva se na hemijskim procesima u kojima mikrobi oksidišu sumpor; ti mikroorganizmi predstavljaju osnovu jedinstvenog hranidbenog lanca koji podržava pećinske zajednice.
Kako pauci opstaju?
Da bi otkrili izvor energije koji održava ovu neuobičajenu koloniju, istraživači su analizirali hemijske tragove u tkivima paukova. Rezultati pokazuju da se pauci pretežno hrane sitnim mušicama (midžama) koje se izlegu u pećinskim barama. Te mušice, zauzvrat, zavise od sumpor‑oksidujućih mikroba kao glavnog izvora hrane, što ukazuje na to da je čitav ekosistem zasnovan na hemoautotrofiji mikroorganizama.
Genetska prilagođavanja i kolonijalno ponašanje
Genetska analiza pokazuje da se pećinske populacije Tegenaria domestica i Prinerigone vagans razlikuju od populacija iste vrste iz okolnih površinskih staništa. To sugeriše genetsku izolaciju i početke prilagođavanja podzemnom životu. Istraživači veruju da kombinacija stabilnog i obilnog izvora hrane i dugoročne izolacije može biti pokretač za evoluciju neočekivanog kolonijalnog ponašanja kod vrsta koje se inače ne smatraju kolonijalnim.
„An Extraordinary Colonial Spider Community in Sulfur Cave (Albania/Greece) Sustained by Chemoautotrophy,“ István Urák i saradnici, Subterranean Biology, br. 53. Objavljeno online 17. oktobra 2025. (CC BY 4.0)
Zašto je ovo važno: Otkriće pokazuje kako ekstremna staništa mogu podstaći neočekivane ekološke i evolutivne promene. Proučavanje ovakvih sistema pomaže u razumevanju adaptacija na ekstremne uslove i u otkrivanju novih oblika međusobne zavisnosti između mikroorganizama i viših organizama.
Napomena: Iako su rezultati jasni što se tiče strukture hranidbenog lanca i genetskih razlika, otvorena su pitanja o tome koliko su ove kolonije stabilne dugoročno i da li se slična ponašanja javljaju i u drugim sumpornim pećinama.
Citirana izjava: „Ovo otkriće pokazuje da nas priroda i dalje može iznenaditi,“ kaže koautor studije Urák István sa Sapientia Univerziteta u Transilvaniji.
Pomozite nam da budemo bolji.
