Elaine Bearer pronašla je neobične "staklaste" mase u mozgovima osoba sa demencijom koje su, u saradnji sa timom Matthew Campena, identifikovane kao mikro- i nanoplastika. U tkivu povezanim sa demencijom detektovano je oko 5× više mikroplastike nego u uzorcima bez demencije. Nalazi su preliminarni i ne dokazuju uzročnost, ali ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjima; potrošači mogu smanjiti izloženost jednostavnim merama.
Otkriveni „staklasti“ ugrušci u mozgu — znače li mikro- i nanoplastika rizik za demenciju?
Otkrivanje neobičnih masa u mozgu
Neuropatološkinja Elaine Bearer zainteresovala se nakon što je u mozgovima dvoje ljudi sa demencijom uočila neobične, takozvane „staklaste“ mase. Kako je izvestio časopis Chemical & Engineering News (C&EN), Bearer nije odmah mogla da utvrdi od čega su te strukture sačinjene.
Saradnja i analize
Bearer je kontaktirala istraživača Matthew Campena sa Univerziteta Novog Meksika, koji je ispitivao prisustvo mikroplastike u moždanom tkivu. Uzorci masa iz leševa osoba sa demencijom poslati su Campenovom timu, a analize su pokazale da je u tkivu povezanim sa demencijom pronađeno oko pet puta više mikroplastike nego u uporednim uzorcima bez demencije.
Identifikacija plastike
Bearer i saradnici zatim su razvili posebnu mikroskopsku metodu i utvrdili da su te mase, u velikoj meri, sastavljene od mikroplastike i nanoplastike. Bearer je komentarisala da je „ovo prvi put ikada" da su takve mase identifikovane kao plastika.
Važno upozorenje: istraživanja su još rani i uzorci su mali — nalazi ukazuju na moguću povezanost, ali ne dokazuju uzročnost između mikroplastike i razvoja demencije. Potrebne su šire, kontrolisane studije kako bi se to potvrdilo.
Mogući mehanizmi i širi kontekst
Mikroplastika (čestice manje od 5 mm) i nanoplastika prisutne su širom okoline i, prema dosadašnjim istraživanjima, mogu dospeti u organizam udisanjem ili putem hrane i vode. Organizacije poput Oceanic Preservation Society navode da takve čestice mogu ometati ćelijsku funkciju, aktivirati upalne procese i dovoditi do stvaranja reaktivnih kiseoničkih vrsta — mehanizama koji bi mogli doprineti hroničnim oboljenjima, uključujući neurodegenerativne bolesti.
Šta to znači za javnost i kako smanjiti izloženost
Iako ne postoji konačan dokaz da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju, ovo otkriće dodatno podstiče zabrinutost i istraživanja. Stručnjaci preporučuju praktične mere za smanjenje izloženosti u svakodnevnom životu: ne zagrevati hranu u plastičnim posudama u mikrotalasnoj, koristiti filtere za vodu iz česme, preferirati odeću od prirodnih vlakana i smanjiti upotrebu jednokratnih plastičnih proizvoda (prema smernicama koje su delili izvori poput BlueCross BlueShield of Vermont).
Zaključak: Otkriće da su „staklaste“ mase u mozgu povezane sa mikro- i nanoplastikom je zabrinjavajuće i značajno, ali trenutni dokazi su preliminarni. Potrebna su dalja istraživanja sa većim uzorcima i različitim metodama kako bi se razjasnila povezanost i eventualni uticaj na ljudsko zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
