Zagonetni međuzvezdani 3I/ATLAS bez repa — šta kažu stručnjaci i šta sledi

Ukratko

Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS, koji se smatra kometom, nedavno je prošao perihelion (najbližu tačku Suncu) i prišao mu na oko 203 miliona kilometara. Ipak, za razliku od većine kometa, nije razvio vidljiv kometarni rep, što je izazvalo interes i različite interpretacije među naučnicima.

Šta znamo

3I/ATLAS je prošao perihelion 29. oktobra iako su posmatranja pokazala nekoliko neobičnosti: prema dr Aviju Loebu (Harvard), objekat je pokazao ono što je on opisao kao „negravitacionu akceleraciju“ i čini se da je reflektovao svetlost u plavijem spektru nego Sunce. Umesto jasno definisanog repa, nove snimke prikazuju difuznu mrlju svetla, što otvara pitanja o njegovom sastavu i fizičkim svojstvima.

Šta ne znamo

Tačna priroda 3I/ATLAS-a još nije utvrđena. Moguće su više opcija: radi se o prirodnom telu koje slabo izbacuje prašinu i gas (pa rep nije vidljiv), o grupi sitnih fragmenata, o telu čija površina reflektuje i raspršuje svetlost drugačije od uobičajenih kometa, ili, znatno manje verovatno prema većini astronoma, o objektu sa tehnologijom ljudskog porekla. Nisu isključene ani greške u tumačenju podataka — potrebna su dodatna posmatranja različitim instrumentima i talasnim dužinama.

Mišljenja stručnjaka

«Došao je iz istog pravca kao i 'Wow' signal iz 1977. godine — bili su udaljeni oko devet stepeni. Pitanje je da li postoji povezanost. Postoji mnogo anomalija i to treba da nas podstakne na znatiželju,» rekao je dr Avi Loeb.

Dr Loeb je javno sugerisao moguće neobične tumače fenomena, pa je u medijima izneo i spekulativnije komentare o tehnološkom poreklu, uz opasku o potencijalnom riziku u slučaju susreta sa tehnološkim objektom.

«Početna pretpostavka treba da bude da su ovakvi objekti prirodni. Ako se pojave vrlo jaki dokazi da nisu, onda ćemo razmotriti druge opcije,» rekao je dr Ken Gayley, profesor astronomije na Univerzitetu Ajova. «Za sada postoje jasni razlozi da sumnjamo da je 3I/ATLAS prirodno telo formirano u nekom drugom zvezdanom sistemu.»

Šta sledi

3I/ATLAS će biti najbliži Zemlji 19. decembra, što daje priliku za dodatna posmatranja. Astronomi planiraju da iskoriste teleskope različitih tipova — optičke, infracrvene i radio — kako bi analizirali spektar, albedo (refleksivnost) i eventualne promene u putanji. Takva višekanalska posmatranja pomoći će da se utvrdi da li je negravitaciona akceleracija posledica izbacivanja materije (outgassing), pritiska zračenja ili nekog drugog procesa.

«To je šest dana pre Božića,» dodao je dr Loeb, «i nadam se da nećemo dobiti neželjeni poklon — poslednje što želimo je da objekat pošalje sondu ka planetama poput Zemlje.»

Pozadina

Prema objašnjenju NASA-e, kometi se obično nazivaju po svojim pronalazačima. U ovom slučaju ime dolazi od ATLAS opservatorije (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) u Rio Hurtadu, Čile. Slovo «I» označava međuzvezdani (interstellar) poreklo — objekat je došao izvan Sunčevog sistema. Ovo je treći potvrđeni međuzvezdani objekat nakon 1I/ʻOumuamua (2017) i 2I/Borisov (2019).

Izvor

Podaci u ovom tekstu zasnovani su na intervjuima sa dr Avijem Loebom i dr Kenom Gayleyem, izveštajima medija koji su preneli njihove izjave i dostupnim informacijama iz NASA-e. Zaključci su oprezni i zasnovani na trenutnim javno dostupnim podacima — konačan sud zahteva dodatna posmatranja.

Zaključak: 3I/ATLAS je intrigantan i predstavlja retku priliku da proučimo materijal izvan našeg sistema. Ipak, većina astronoma savetuje oprez i preferira prirodna objašnjenja dok ne bude jasnih dokaza suprotnog.