7. novembra 1940. most Tacoma Narrows, nazvan 'Galloping Gertie', srušio se u Puget Sound bez ljudskih žrtava. Uzrok je bio aeroelastični flater pojačan zatvorenom konstrukcijom kolovoza i prevelikom fleksibilnošću prema Moisseiffovoj teoriji defleksije. Pokušaji stabilizacije nisu uspeli; zamenski most otvoren je 1950, a paralelni raspon dodat je početkom 2000-ih.
Pre 85 godina pao je 'Galloping Gertie': šta je naučio svet inženjeringa od pada mosta Tacoma Narrows
Pre 85 godina pao je 'Galloping Gertie'
7. novembra 1940. most Tacoma Narrows, poznat pod nadimkom "Galloping Gertie", dramatično se srušio u Puget Sound. Iako nije bilo ljudskih žrtava, ovaj događaj postao je prekretnica u razumevanju aerodinamičkog ponašanja dugih mostova i načinio most primerom koji se proučava i danas.
Pozadina i dizajn
Most je otvoren 1. jula 1940. i zamišljen je kao primer moderne, vitke konstrukcije. Dizajn je zasnovan na teoriji defleksije Leona Moisseiffa, koja je omogućila lakše i fleksibilnije visinske razapete mostove — istu teoriju koja je doprinela projektu Golden Gate mosta. Međutim, na Tacoma Narrowsu ta je ideja primenjena do ekstremnih granica.
Zašto je došlo do kolapsa
Umesto tradicionalnih otvorenih rešetkastih nosača, konstruktori su upotrebili čvrste, duboke panele (plate girders). Takva zatvorena konstrukcija nije dozvoljavala prolaz vazduha kroz most, pa je kolovoz počeo da funkcioniše poput aerodinamičnog profila koji hvata vetar. U kombinaciji s vetrovitim uslovima i većom fleksibilnošću konstrukcije, stvorio se fenomen poznat kao aeroelastični flater — samopokretačka, rastuća rezonantna oscilacija u kojoj uvijanje menja strujanje vazduha, a promenjeno strujanje dodatno pojačava uvijanje.
Pokušaji stabilizacije
Već nekoliko nedelja nakon otvaranja zabeležene su karakteristične vertikalne i talasaste oscilacije, zbog čega je most brzo dobio nadimak. U pokušajima da stabilizuju konstrukciju, stručnjaci (među njima i profesor F.B. Farquharson sa Univerziteta u Vašingtonu) predložili su i primenili mere poput ukrućivanja glavnih kablova i ugradnje hidrauličnih prigušivača. Ipak, ti napori nisu bili dovoljni, a pod uticajem jakog vetra most je doživeo sve intenzivnije vibracije i konačno se urušio.
Posledice
U rušenju mosta nije bilo stradalih ljudi, ali su mediji i javnost zapamtili smrt psa Tubbyja, koji je ostao u napuštenom automobilu na mostu. Reputacija inženjera Leona Moisseiffa bila je ozbiljno narušena; umro je tri godine kasnije. Prvi trajni zamenski most izgrađen je i otvoren 1950. godine i danas nosi zapadni smer saobraćaja, a početkom 2000-ih podignut je paralelni raspon za istočni smer zbog porasta saobraćaja.
Zašto je to važno danas
Kolaps Tacoma Narrows mosta poslužio je kao alarm za inženjere: ukazao je na neophodnost uključivanja aerodinamičkih analiza pri projektovanju vitkih i dugih mostova, upotrebu model-testiranja u vetrovnim tunelima, ugradnju prigušivača i drugih stabilizujućih elemenata. Danas se pojava aeroelastičnog flatera uči na univerzitetima i primenjuje u praksi širom sveta.
Izvori: WSDOT, HistoryLink, Live Science i arhivska lokalna izveštavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
