Komet 3I/ATLAS nije višestruko menjao boju. Qicheng Zhang iznosi da nema dokaza da je gasna koma menjala boju više puta; umesto toga, plavo‑zelenkasta koma je postala vidljiva i znatno doprinosi ukupnom sjaju. Komet je otkriven u julu, perihelion je bio 30. oktobra, a najbliži Zemlji biće 19. decembra na oko 167 miliona milja (270 miliona km). Posmatranja potvrđuju da plavo‑zelenkasti ton često potiče od gasnih emisija, dok prašina obično daje crvenkastiji ton.
Naučnik objašnjava: interstelarni komet 3I/ATLAS nije više puta menjao boju
Interstelarni posetilac 3I/ATLAS i dalje izaziva interesovanje — ali nije misteriozno promenio boju.
Komet 3I/ATLAS je tek treći potvrđeni interstelarni objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem i tokom prolaza je više puta iznenadio astronome. Otkriven je u julu, a perihelion (najbliži prilaz Suncu) imao je 30. oktobra, kada su ga snimila tri solarno-orijentisana svemirska aparata. Ti snimci su pokazali brzo osvetljivanje koje je intenzivnije nego što se obično beleži kod većine kometa na sličnim udaljenostima od Sunca.
Šta zapravo znači „promena boje"?
U preprintu objavljenom na arXiv autori navode da je komet „izraženo plaviji od Sunca“ u novim snimcima, dok su ranija posmatranja pokazivala crvenkastu prašinu. Mnogi mediji su tuznuli naslovima koji su sugerisali da je komet više puta misteriozno menjao boju. Međutim, Qicheng Zhang, jedan od autora studije i postdoktorand u Lowell opservatoriji, pojašnjava za Space.com da za to ne postoji dokaz.
„Nemamo nikakav dokaz da je gasna koma menjala boju. Naši rezultati pokazuju da gasna koma najverovatnije i dalje doprinosi ukupnom sjaju kometa,“ rekao je Zhang.
Drugim rečima, komet je tehnički promenio izgled samo jednom — u trenutku kada je gasna koma postala vidljiva i počela snažno da doprinosi ukupnom sjaju. Ta plavo‑zelenkasta nijansa ne znači da je boja jezgara ili prašine iznenada 'osvanula' i promenila se više puta; obojenost često potiče od svetlosnih emisija gasova u komi (na primer, diatomski ugljenik C2 i cijanogen CN daju plavo‑zelenkast ton), dok prašina obično ima crvenkastiju nijansu.
Dezinformacije i zašto je komet i dalje interesantan
Komet je, naravno, bio meta raznih dezinformacija i teorija zavere — od tvrdnji da je vanzemaljska letelica do nagađanja da se koriste političke okolnosti da bi se nešto prikrilo. Takve senzacije nisu potrebne: i bez njih prolazak 3I/ATLAS-a predstavlja retku priliku da sagledamo materiju izvan našeg Sunčevog sistema.
Posmatranja su obuhvatila brojne zemaljske teleskope (čak i potrošačke teleskope prečnika oko 6 inča) kao i svemirske instrumente: Hubble, evropski ExoMars Trace Gas Orbiter i kinesku marsovsku misiju Tianwen‑1 su snimili ili nameravali da snime objekat. NASA‑in Mars Reconnaissance Orbiter je trebalo da snimi komet tokom prolaza pored Marsa oko 3. oktobra, ali ti snimci još nisu javno objavljeni — delom i zbog privremenih zastoja u radu nekih agencija povezanih sa zatvaranjem vlade.
Komet 3I/ATLAS biće najbliži Zemlji 19. decembra, kada će proći na udaljenosti od približno 167 miliona milja (oko 270 miliona kilometara). Iako neće biti vidljiv golim okom, ostaje veoma vredna meta za amaterske i profesionalne posmatrače.
Ključna poruka: nema dokaza da je 3I/ATLAS višestruko menjao boju — promena izgleda objašnjava se pojavom plavo‑zelenkaste gasne kome koja je postala dominantna u posmatranjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
