Lula na COP30: „Zemlja više ne može izdržati intenzivno korišćenje fosilnih goriva” — poziv na hitnu energetsku tranziciju

Lula na COP30: „Zemlja više ne može izdržati intenzivno korišćenje fosilnih goriva”

Brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva izjavio je u petak da planeta više ne može da podnese ljudsku zavisnost od fosilnih goriva i upozorio da bi borba protiv klimatskih promena mogla biti izgubljena ukoliko se ne ubrza prelaz na čistije izvore energije.

Levičarski lider obratio se učesnicima samita održanog u amazonskoj oblasti oko Belema, gde su šefovi država i vlada pozivali na smanjenje zavisnosti od uglja, nafte i gasa — glavnih izvora emisija koje zagrevaju planetu.

„Zemlja više ne može da izdrži razvojni model zasnovan na intenzivnoj upotrebi fosilnih goriva koji je vladao proteklih 200 godina,” poručio je Lula.

Dokazi o opasnom zagrevanju su sve jasniji: poslednja decenija je najtoplija dosad, praćena intenzivnijim uraganima, talasima vrućine i razornim požarima. Lula je istakao da će odgovor na pitanje energetike odrediti „uspeh ili neuspeh u borbi protiv klimatskih promena”.

Pritisak za plan puta — ali i otpor

Svetske države su pre dve godine pristale da započnu tranziciju od fosilnih goriva, a Brazil sada traži konkretan plan puta. Međutim, predlog nailazi na otpor proizvođača nafte i zemalja čije ekonomije zavise od fosilnih goriva. Meksička ministarka za životnu sredinu Alicia Bárcena upozorila je da je „postavljanje tačnog datuma za ukidanje fosilnih goriva problematično” zbog velikog broja zemalja proizvođača nafte.

Paradoksalno, Lula predsedava pregovorima samo nekoliko nedelja nakon što je njegova vlada odobrila nove bušotine u regionu Amazona, što je izazvalo kritike aktivista i protivnika politike vlade.

Porez na luksuzna avionska putovanja

Među inicijativama predstavljenim na samitu su i predlozi nekoliko zemalja, predvođenih Francuskom, Španijom i Kenijom, za uvođenje poreske takse na luksuzna avionska putovanja. Ideja je da putnici poslovnog i prvog razreda, koji nesrazmerno doprinose emisijama, plate veći deo troška za ublažavanje klimatskih promena. Španski premijer Pedro Sánchez rekao je: „Pravedno je da oni koji imaju više i zagađuju više plate svoj deo.”

Fond za šume i kritike nevladinih organizacija

Na forumu je predstavljen i novi međunarodni fond za očuvanje šuma, a obećanja su brzo prešla 5 milijardi dolara za nagrade tropskim zemljama koje sprečavaju seču šuma i čuvaju apsorpciju ugljenika.

Ipak, mnoge nevladine organizacije — koje predstavljaju žene, autohtone narode, radnike i male poljoprivrednike — ocenile su da ponuđeni koraci nisu dovoljni. Jacobo Ocharan iz Climate Action Network International kritikovao je planove bogatih zemalja zbog nedostatka konkretnih mera za „odustajanje od brutalne i kanibalske ekonomije fosilnih goriva” i zbog nedovoljnog finansiranja za najugroženije zajednice.

Globalna perspektiva i izazovi saradnje

Odsustvo lidera nekih najvećih zagađivača bacilo je senku na razgovore, ali je istovremeno pojačalo zahteve za većom međunarodnom mobilizacijom. Generalni sekretar UN za klimu Simon Stiell ocenio je da je decenija nakon Pariskog sporazuma pokazala da međunarodna saradnja daje rezultate: zahvaljujući globalnim naporima, putanja zagrevanja navodno je spuštena ispod 3°C — iako je to i dalje daleko od cilja od 1,5°C i predstavlja veliki rizik.

Rwanda’s environment minister Bernadette Arakwiye je sumirala dilemu jasno: „Možemo nastaviti sa postepenim napretkom dok planeta gori, ili možemo odgovoriti razmere ove krize.”

Zaključak: COP30 u Belemu je zamah za ambicioznije ciljeve, ali razlike između zemalja, ekonomski interesi i praktične prepreke znače da je trka za brzu i pravednu energetsku tranziciju daleko od završene.