Sonia Guajajara, prva brazilska ministarka za domorodačke narode, poručuje da su domorodačke zajednice ključne za očuvanje klime i opstanak čovečanstva. Na COP30 u Belému očekuje veću vidljivost i učešće domorodačkih lidera, ali upozorava na rasizam i zakonske prepreke koje otežavaju priznavanje teritorija. Promene klime već pogađaju te zajednice kroz poplave, suše i ugroženu bezbednost hrane.
COP30 u Amazoniji: Sonia Guajajara — "Bez domorodačkih naroda nema budućnosti"
COP30 u Belému: domorodačke zajednice u fokusu
Sonia Guajajara, prva ministarka Brazila zadužena za domorodačke narode, poručuje da su ti narodi ključni za opstanak čovečanstva i očekuje da COP30, prvi održan u Amazoniji, poveća njihovu vidljivost i uticaj u međunarodnim klimatskim pregovorima.
Guajajara, članica etničke grupe Guajajara-Tenetehara, rođena u rezervatu u saveznoj državi Maranhãu, preuzela je resor koji je formirala administracija predsednika Luiza Inacija Lule da Silve 2023. godine. Pred početak konferencije izjavila je da bez domorodačkih glasova "nema budućnosti za čovečanstvo".
Zašto je učešće domorodačkih naroda važno?
Ministarka ističe da prisustvo domorodačkih zajednica — bilo na formalno demarkiranim teritorijama ili ne — čuva čistu vodu, biodiverzitet, hranu bez pesticida i stojeće šume. Sve to doprinosi klimatskoj stabilnosti i preživljavanju globalnih ekosistema.
"Bez njih nema budućnosti za čovečanstvo," kaže Guajajara.
Političke prepreke i izazovi
Guajajara upozorava da su napori za priznavanje i proširenje domorodačkih teritorija opstruirani zakonodavstvom koje je donela pretežno konzervativna skupština, što otežava formalno priznavanje zemalja koje tradicionalno koriste domorodačke zajednice.
Brazil je dom za oko 1,7 miliona domorodačkih stanovnika, podeljenih u 391 etničku grupu koje govore 295 jezika, u zemlji sa preko 200 miliona stanovnika.
Razvoj zastupljenosti domorodačkih naroda na COP-u
Guajajara se priseća da je na njenom prvom COP-u (Kopenhagen 2009) bilo tek jedan ili dva domorodačka predstavnika koji nisu aktivno učestvovali. Od tada je, kaže, postignut veliki napredak: povećana je prisutnost, kreirana su mesta za dijalog i insistira se na finansijskoj podršci i zaštiti teritorija.
Na ovogodišnjem summitu predsednika, prema ministarki, predsednici su istakli važnost uključivanja domorodačkih lidera i osiguravanja sredstava, a ona je posebno navela lansiranje TFFF (Tropical Forest Forever Fund) kao važan trenutak za povezivanje politike i zaštite šuma.
Kakve posledice klimatske promene imaju po domorodačke zajednice?
Promene se već osećaju: velike poplave, produžene suše i zagađenje voda direktno ugrožavaju bezbednost hrane, riblji resursi propadaju, reke kao saobraćajnica postaju neupotrebljive, a deca ponekad ne mogu da pohađaju školu zbog nedostupnosti puteva.
Guajajara podseća da su domorodački narodi često prvi koji trpe posledice, iako su istovremeno najdosledniji čuvari šuma i biodiverziteta — njihov način života direktno doprinosi očuvanju klime.
Zaključak
COP30 u Amazoniji pruža retku priliku da globalna javnost bolje razume ulogu domorodačkih naroda i da se konkretnije obezbede finansijska sredstva, pravna zaštita i liderstvo tih zajednica u donošenju odluka koje se tiču njihove budućnosti i budućnosti planete.
Pomozite nam da budemo bolji.
