Otkrivene „staklaste grudvice“ u mozgu povezane s mikroplastikom

Neuropatološkinja Elaine Bearer primetila je neobične, „staklaste grudvice“ u mozgovima dvoje ljudi koji su imali demenciju, što je opisano u izveštaju Chemical & Engineering News. Ne mogavši da odredi poreklo tih masa, Bearer je stupila u kontakt sa istraživačem Matthewom Campenom (Univerzitet Novog Meksika), koji je u okviru svoje studije analizirao prisustvo mikroplastike u mozgu.

Bearer je poslala uzorke masa iz kadavera pacijenata timu Campena. Analize su pokazale da tkivo povezano s demencijom sadrži približno pet puta više mikroplastike u odnosu na uzorke iz kontrolne grupe bez dijagnoze demencije.

Nova mikroskopska metoda i preliminarni zaključci

Na osnovu ovih nalaza, Bearer i saradnici razvili su specifičnu mikroskopsku metodu kojom su utvrdili da su sporne mase u pomenutim mozgovima sastavljene od mikroplastike i nanoplastike. Bearer je izjavila da je to „prvi put“ da su takve mase jasno identifikovane kao plastični materijal.

Bearer je takođe naglasila da nalaz visokog nivoa mikroplastike u uzorcima „izgleda“ povezan s demencijom, ali da za sada ne postoji naučna potvrda uzročno-posledične veze.

Šta se zna o rizicima mikroplastike?

Mikroplastika — čestice manje od pet milimetara, a posebno nanoplastika — već je detektovana u okeanima, životinjama i ljudskim organima. Čestice mogu ulaziti u organizam putem udisanja i unosa hranom i vodom, te dospevaju u krvotok i organe.

Organizacije poput Oceanic Preservation Society ukazuju da mikro- i nanoplastika u telu mogu narušiti normalnu funkciju ćelija, aktivirati inflamatorne puteve i povećati stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika. Takvi procesi se smatraju potencijalnim faktorima koji doprinose razvoju hroničnih bolesti, uključujući neurodegenerativna stanja, ali za sada nema čvrstih dokaza da mikroplastika direktno izaziva demenciju.

Šta to znači za javno zdravlje i šta možemo uraditi?

Iako su ovi rezultati zabrinjavajući, neophodna su dodatna istraživanja i nezavisna potvrda pre nego što se donesu čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Ipak, postoje praktične mere koje pojedinci mogu preduzeti da smanje izloženost mikroplastici:

• Ne zagrevajte plastične posude u mikrotalasnoj pećnici.
• Koristite filtere za vodu iz česme, posebno ako sumnjate na zagađenje mikroplastikom.
• Birajte odeću od prirodnih vlakana umesto sintetičkih materijala kada je to moguće.
• Smanjite upotrebu jednokratne plastike i birajte proizvode s manjom količinom plastičnog pakovanja.

Izveštaj podseća da ovi nalazi otvaraju važna pitanja o dugoročnim posledicama prisustva mikroplastike u ljudskom organizmu i da je potrebna veća koordinacija naučnih timova kako bi se razumeli mehanizmi delovanja i potencijalni zdravstveni rizici.

Izvori: Chemical & Engineering News; studije tima Matthew Campena; izjave Elaine Bearer; Oceanic Preservation Society; preporuke zdravstvenih organizacija.