Mičio Kaku smatra da neobičnosti komete 3I/ATLAS najverovatnije potiču od izuzetno velike starosti objekta — procenjenih ~7 milijardi godina — a ne od veštačke konstrukcije. Povišen nivo nikla i izostanak uobičajenog repa mogu biti posledica višemilijardogodišnjeg izlaganja različitim međuzvezdanim uslovima. Kometa će biti najbliža Zemlji oko 19. decembra; NASA poseduje snimke i navodi da nema pretnje. Kaku podržava objavljivanje podataka i poziva na kvantifikovanje spekulacija kako bi se izbegla panika.
Koliko je star međuzvezdani 3I/ATLAS? Mičio Kaku: „Možda čak 7 milijardi godina”
Koliko je star međuzvezdani 3I/ATLAS? Mičio Kaku objašnjava
Teorijski fizičar Mičio Kaku tvrdi da se neobične osobine kome 3I/ATLAS verovatno bolje objašnjavaju njenom velikom starošću, a ne hipotezama o veštačkoj prirodi objekta. Kaku je o toj temi govorio u emisiji NewsNation Prime, komentarišući posmatranja Harvardskog astronoma Avi Loeba, koji je ukazao na nekoliko anomalija.
Zapažene anomalije
Loeb je istakao da 3I/ATLAS nema uobičajeni kometni rep i da su detektovani neobično visoki tragovi nikla, što nije tipično za većinu prirodnih kometa koje poznajemo. Dok prethodno posmatrane komete u našem sistemu imaju procenjenu starost od oko 3 do 4 milijarde godina, Kaku smatra da bi 3I/ATLAS mogao biti znatno stariji.
„Ovo je veoma star objekat, možda star oko 7 milijardi godina,” rekao je Kaku. „Zbog toga, na primer, sadržaj nikla kod komete je van očekivanih granica. Njena hemijska građa nije kakvu bismo očekivali od obične komete — mislim da je to rezultat milijardi godina izloženosti različitim gasovima, elementima i uslovima u međuzvezdanom prostoru.”
Moguća objašnjenja i zalihe opreza
Kaku objašnjava da dug vremenski period i prolazak kroz različita međuzvezdana okruženja mogu promeniti hemijski sastav tela, pa to može objasniti neuobičajene koncentracije elemenata poput nikla. On ne smatra da postoje ubedljivi dokazi da je 3I/ATLAS veštački objekt.
Što se tiče zabeleženog ubrzanja objekta pri prolasku pored Sunca, Kaku ističe da su takva pojačanja neobična, ali postoje prirodna objašnjenja — na primer isparavanje materijala (outgassing) ili odlamanje fragmenta komete — koja mogu dovesti do kratkotrajnog porasta brzine. „To nije nepobitan dokaz” o postojanju motora ili veštačke propulzije, upozorio je.
Podaci, pristup i bezbednost
Prema izveštajima, NASA poseduje visokorezolutne snimke датirane 2. oktobrom i navodi da 3I/ATLAS ne predstavlja pretnju Zemlji. Avi Loeb poziva agenciju da objavi najnovije podatke radi nezavisne analize, a Kaku se slaže da bi naučna zajednica trebalo da ima pristup tim informacijama.
Šta očekivati
3I/ATLAS treba da bude najbliže Zemlji oko 19. decembra pre nego što nastavi svoj put izvan Sunčevog sistema. Dok jedni naučnici zagovaraju dodatne provere i transparentnost podataka, drugi pozivaju na oprez u interpretaciji — spekulacije bi trebalo jasno kvantifikovati kako se ne bi nepotrebno uznemiravala javnost.
Napomena: informacije u članku zasnovane su na izjavama u javnim nastupima i izveštajima koji su u opticaju; za konačne zaključke potrebna su dodatna posmatranja i analiza.
Pomozite nam da budemo bolji.
