Timovi Rhode Island DEM-a i Anderson Cabot Centra zabeležili su jato od oko 400 spinner ajkula oko 10 milja južno od Block Islanda. Iako su ove ajkule uobičajene u toplijim vodama južno od Nove Engleske, njihovo pojavljivanje sve dalje na sever povezano je sa zagrevanjem okeana. Raniji nalaz mladunčeta u vodama Rhode Islanda podstakao je raspravu o mogućem pomeranju staništa za odgajanje. U istoj avgustovskoj misiji zabeleženi su i minke, fin kitovi i jedan grbavi kit; istraživači napominju da se spinner ajkule hrane ribom, a ne kitovima.
Stotine ajkula kod Block Islanda: zapanjujuće jato od oko 400 spinner ajkula
Veliko jato spinner ajkula viđeno južno od Block Islanda
Vazdušne fotografije Rhode Island Department of Environmental Management (DEM) i istraživača iz Anderson Cabot Centra za morske životinje pri New England Aquariumu zabeležile su jato od procenjenih 400 spinner ajkula oko 10 milja (oko 16 km) južno od Block Islanda.
Istraživači su bili u avionu kako bi pratili severnoatlantske desne kitove, ali su tokom avgustovskog pregleda uočili i ovu neobično veliku agregaciju ajkula. Sonja Feinberg, vazdušna posmatračica iz Anderson Cabot Centra, izjavila je da je u početku grupa izgledala kao 30 jedinki, ali da su daljim kruženjem shvatili da ih je na stotine.
Orla O'Brien, istraživačica i vođa tima za vazdušne preglede, navela je da je ovo prvi put da su videli tako zbijenu grupu spinner ajkula ove veličine; ranije su zabeležili i grupu od više od 1.000 basking ajkula (novembar 2013.).
Istraživači su koristili snimke za identifikaciju vrste na osnovu morfologije — oblika tela, peraja i ponašanja — a činjenica da se ove ajkule često kreću u grupama dodatno je pomogla. DEM je navodno razmotrio i mogućnost da su u pitanju sandbar ajkule, koje takođe formiraju jata i postaju češće u tim vodama, ali tim trenutno naginje identifikaciji kao spinner ajkule.
Do skoro su spinner ajkule bile retkost u južnoj Nju Engleskoj. 1. septembra 2024. lokalni ribar kapetan Carl Granquist uhvatio je spinner ajkulu dugačku 24 inča (oko 61 cm) nedaleko južno od Charlestown-a; mladunče je imalo delimično zalečenu pupčanu ranu, što ukazuje da je manje od godinu dana staro. Video i mere poslate su Atlantic Shark Institute-u, što je podstaklo naučnike da raspravljaju da li su se mesta za odgajanje ove vrste pomerila severnije usled zagrevanja okeana ili je mladunče preplivalo veliki put.
Nalaz mladunčeta doveo je do rada objavljenog u Journal of Fish Biology, čiji su autori Joshua Moyer (Atlantic Shark Institute), Jon Dodd (direktor Atlantic Shark Institute) i Stephen Kajiura (Florida Atlantic University). Dodd je istakao da je uočavanje mladunčeta i rađanja dalje na severu neobično i otvara nova istraživačka pitanja.
Florida Museum of Natural History opisuje spinner ajkule kao vitru, sivo-bronzanu vrstu poznatu po karakterističnom ponašanju pri hranjenju: ajkule često prolaze kroz jata sitnih riba i vrte se oko svoje uzdužne ose, izbacujući plen prema površini, ponekad čak i izbijajući iz vode do oko 6 metara.
Spinner ajkule prosečno dostižu oko 6,4 stope (oko 1,95 m). Prema International Shark Attack File muzeja, povezuju se sa 16 neprovociranih napada na ljude, od kojih nijedan nije bio fatalan; njihovi zubi su prilagođeni za hvatanje sitne ribe, pa povrede obično nisu teške.
DEM je takođe izvestio da je u avgustovskom pregledu registrovano tri minkea, 14 fin kitova i jedan grbavi kit. Nije poznato da li su ajkule i kitovi bili u neposrednoj blizini jedni drugih; DEM napominje da spinner ajkule nisu predatori kitova i da se pretežno hrane ribom.
Širi kontekst: Povećano prisustvo spinner ajkula u vodama Rhode Islanda uklapa se u širi obrazac pomeranja morskih vrsta prema severu kako se okeani zagrevaju. Naučnici nastavljaju praćenje kako bi utvrdili da li su nova staništa za odgajanje stabilna ili privremena pojava.
Pomozite nam da budemo bolji.
