Na Seal Islandu i drugim ostrvima u Zalivu Mainea zabeležen je značajan porast broja razorbila i još jedna uspešna sezona za atlantske papagajke u 2026. Seal Island prijavio je rekordnih 127 aktivnih gnezda razorbila, dok je Matinicus Rock zabeležio 419. Promene u dostupnosti ribe, restauracija staništa i privremen zastoj zagrevanja Zaliva smatraju se važnim faktorima, ali neke vrste — poput arktičkih čigri — i dalje su pod pritiskom usled nedostatka hrane.
Dobra godina za razorbile i papagajke: rekordna gnezda na Seal Islandu i Matinicus Rocku
Puffins and a razorbill on Seal Island in July 2026. Photo by Derrick Z. Jackson.
Na Seal Islandu, 21 milju od obale Rocklanda, istraživači su ove sezone zabeležili neuobičajen uspon populacije razorbila i još jednu snažnu godinu za atlantske papagajke. Vozilo se u kabinetu, Coco Faber je otvorila godišnji izveštaj i pogledala grafikon koji prikazuje broj aktivnih jazbina razorbila tokom vremena — podaci koji jasno pokazuju dugoročnu priču oporavka.
Razorbills on Seal Island in June 2026. Photo courtesy Juliana Ramirez.
Rekordi i brojke
Razorbili (crno-bele morska ptica visine oko 40 cm) postigli su rekordnu sezonu na nekoliko lokacija. Seal Island je prijavio 127 aktivnih gnezda razorbila u 2026. godini — najviše do sada za to ostrvo. Matinicus Rock je zabeležio rekordnih 419 gnezda, dok je Eastern Egg Rock potvrdio svoje prvo poznato gnežđenje razorbila sa uspešnim izletanjem ptića. Petit Manan je takođe prijavio porast sa osam aktivnih jazbina.
Left: Coco Faber grubbing, or searching for a puffin chick, with Leah Volak (center) and Juliana Ramirez (right) waiting to measure it, on Seal Island in July 2026. Right: Dr. Stephen W. Kress, founder of Project Puffin, and Coco Faber examining a baby puffin. Photos by Derrick Z. Jackson.
Papagajke su takođe dobro prošle: Eastern Egg Rock prijavio je rekordnih 213 aktivnih jazbina, Petit Manan 103, a Seal Island je detektovao skoro 100 novih aktivnih jazbina (bez zvaničnog popisa). Raniji rast papagajki doveo je do rekorda od 672 para na Seal Islandu u 2024. — jedan od faktora koji je možda podstakao dolazak razorbila krajem 1990-ih.
Puffins carrying a squid and a haddock. Photos by Derrick Z. Jackson.
Šta se promenilo u ishrani i klimatskim uslovima
Posmatranja ove sezone pokazuju da su razorbili i papagajke imali pristup raznovrsnijoj i obilnijoj hrani: peskare (sand lance), srdela, koljač (haddock), oslić i neobično mnogo lignji. Na Eastern Egg Rocku posmatrano je i drugo uzastopno leto u kome papagajke love rečnu srdelu pored okeanske — što naučnici pripisuju projektima za uklanjanje brana i obnovu migracije ribe.
a puffin with two haddock in its beak
U širem kontekstu, Zaliv Maine je poslednjih godina bio među najbrže zagrevajućim delovima okeana, ali je tokom protekle dve godine zabeležen privremeni zastoj u tom trendu. Pet godina nakon katastrofalne sezone gnežđenja za alcide i čigre povezane sa rekordnim temperaturama površine mora, većina izveštaja sa konferencije Gulf of Maine Seabird Working Group bila je optimistična.
Puffins with haddock, squid and herring. Photos by Derrick Z. Jackson.
Uspešne zaštitne mere
Na nekoliko ostrva testirane su nove zaštitne mere. Primer sa Stratton Islanda naročito je ohrabrujući: blago elektrifikovana ograda podignuta oko dela kolonije pomogla je da se spreči predacija crnokrunih noćnih čaplji, čime su značajno porasli izleci najmanjih čigri (least tern) unutar ograđenog prostora.
Left: A common tern with a herring. Right: A baby puffin. Photos by Derrick Z. Jackson.
Vrste koje su loše prošle
Ipak, nisu sve vrste imale dobru sezonu. Arktičke čigre imale su veoma lošu godinu — roditelji nisu uspevali da pronađu dovoljno hrane za ptiće, posebno u periodu toplotnog talasa u julu, pa su mnogi mladunci uginuli. Ovo je za istraživače bila zagonetka jer su neke godine arktičke čigre dolazile u lošem stanju, dok su ove godine stigle izgledajući dobro, ali su ovde naišle na manjak plenova.
Puffins in July 2026. Photo by Derrick Z. Jackson.
Šta ovo znači za konzervaciju
Stručnjaci, među kojima je i Richard Podolsky koji je još 1989. pisao o retkosti razorbila, vide ove rezultate kao dokaz da dugoročne restauracijske akcije i kontinuirano praćenje mogu doneti stvaran oporavak vrsta. Uspon razorbila i stabilnost populacija papagajki ukazuju na to da višedecenijski napori mogu stvoriti uslove za prirodno širenje i održiv oporavak.
Left: Puffins in July 2026. Photo by Derrick Z. Jackson. Right: Razorbills in June 2026. Photo courtesy of Juliana Ramirez.
Zaključak: Sezona 2026. donela je značajne pozitivne rezultate za razorbile i papagajke u Zalivu Maine, ali je pokazala i ranjivost drugih vrsta poput arktičkih čigri. Kontinuirano praćenje, prilagođene zaštitne mere i rad na obnovi staništa ostaju ključni za dugoročni opstanak ovih ptica.
Foto: Derrick Z. Jackson i Juliana Ramirez (krediti prema originalnim izvorima).
Pomozite nam da budemo bolji.
